Agrarni analitičar Žarko Galetin upozorava da će suša, ekstremne temperature i visoki troškovi proizvodnje ostaviti trag na tržištu hrane, ali ne očekuje ozbiljne nestašice. On predviđa postepen rast cena tokom jeseni i zime, koji bi se, kada se sve sabere, mogao značajno odraziti na kućne budžete.
"Iako ne očekujem ozbiljne poremećaje u snabdevanju hranom, posledice lošije proizvodne sezone mogle bi da se osete kroz postepen rast cena tokom jeseni i zime", navodi Galetin.
On objašnjava da se nepovoljni vremenski uslovi nadovezuju na već visoke troškove proizvodnje. Žitarice i uljarice, kao osnova prehrambenog sistema, imaju značajan uticaj na ceo lanac snabdevanja. Zbog toga, svako veće odstupanje u njihovoj proizvodnji ima posledice koje se vremenom osećaju.
Galetin ističe da su se u prethodnom periodu pojavili brojni faktori koji bi mogli da utiču na cene, uključujući sušu, visoke temperature, geopolitičke tenzije, poremećaje u transportu i povećane troškove inputa.
Poseban problem predstavlja kukuruz, čiji su prinosi u pojedinim delovima Evrope i Amerike značajno podbacili. Manja ponuda uz istu ili povećanu potražnju stvara pritisak na cenu, a to se može preliti na meso, mleko i druge proizvode.
"Cene žitarica i uljarica nastaviće da rastu, ali ne naglo. To će ići gore, polako, polako", slikovito opisuje Galetin očekivano kretanje cena.
On naglašava da građani ne treba da očekuju da će se neki osnovni proizvod preko noći poskupeti za nekoliko desetina procenata. Umesto toga, mnogo je realniji postepen rast. Problem je što takav rast potrošač možda neće odmah primetiti, ali se na kraju može značajno povećati razlika u kućnom budžetu.
Galetin ukazuje na to da se rast troškova ne zaustavlja kod proizvođača primarne poljoprivredne robe. Kada poskupi pšenica, kukuruz ili suncokret, veće troškove najpre oseća prerađivačka industrija, a zatim se cena postepeno povećava kroz čitav lanac – od njive do prodavnice.
Zbog toga bi cene prerađenih prehrambenih proizvoda mogle da rastu brže od cena same sirovine.
Klimatske promene postaju ekonomski problem, jer sve češće ekstremne temperature i duži periodi bez padavina menjaju uslove proizvodnje hrane, donoseći veći rizik, veće troškove i veću neizvesnost.
Galetin procenjuje da rast cena koji se očekuje tokom jeseni nije samo kratkoročna posledica jedne loše sezone, već ima širi, strukturni karakter. Kada se napravi poređenje sa stanjem od pre nekoliko meseci, hrana bi mogla da bude skuplja za čak 20 do 30 odsto.