Prema analizi troškova grejanja koju je sprovela Agencija za energetiku Srbije, prirodni gas i ogrevno drvo prednjače kao najpovoljnije opcije za predstojeću grejnu sezonu koja počinje 15. oktobra. Grejanje na struju, s druge strane, pokazalo se kao najskuplje.
Nebojša Despotović, rukovodilac Ekonomskog sektora Agencije za energetiku Srbije, objasnio je da je analiza urađena za stan od 60 kvadratnih metara. Za grejanje na prirodni gas procenjuje se da će biti potrebno oko 60.000 dinara za celu sezonu. U poređenju s tim, direktno grejanje na struju može dostići troškove i do 250.000 dinara.
Despotović je za RTS precizirao da je kalkulacija napravljena pod pretpostavkom da se stan greje na 20 stepeni Celzijusa, 16 sati dnevno, tokom šest meseci, što zahteva oko 9.000 kilovat-sati toplotne energije.
"Dva najjeftinija energenta su prirodni gas i drvo. Cena prirodnog gasa se nije menjala skoro tri godine, poslednji put 1. novembra 2023. godine. Drvo je tržna roba i njegova cena se menja. Ove godine je neznatno porasla", naveo je Despotović.
Međutim, kod grejanja na drva, troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od cene ogreva i efikasnosti peći. "Raspon troškova iznosi od 60.000 dinara, sa jeftinim drvetom i efikasnom peći, do gotovo 100.000 dinara godišnje, sa skupljim drvetom i manje efikasnom peći", objasnio je Despotović.
Posebno je primetan rast cene peleta, koji je ove godine značajno poskupeo uoči početka grejne sezone. "Godišnji troškovi grejanja na pelet su oko 114.000 dinara. Krajem septembra i početkom oktobra njegova tržišna cena skočila je gotovo 50 odsto i to je dosta podiglo troškove grejanja", istakao je Despotović.
On je naglasio da su u analizi korišćene trenutne cene energenata, te da računica predstavlja presek stanja pred početak grejne sezone.
Najveće razlike u troškovima uočene su kod grejanja na električnu energiju, gde račun primarno zavisi od načina korišćenja uređaja i potrošnje u višoj ili sniženoj tarifi. "Direktno grejanje, kada imate peć ili kotao kojim koristite električnu energiju tokom dana, trenutno je možda i najskuplji vid grejanja – oko 250.000 dinara godišnje", naveo je Despotović.
Znatno povoljnije prolaze domaćinstva koja koriste termoakumulacione (TA) peći i pune ih isključivo tokom noći, kada je električna energija četiri puta jeftinija. "TA peći dovoljnog toplotnog kapaciteta, koje mogu da akumuliraju energiju tokom noći i da njome greju do sledeće večeri, donose račun od oko 102.000 do 103.000 dinara godišnje", objasnio je Despotović. Ukoliko kapacitet peći nije dovoljan i domaćinstvo mora dodatno da se dogreva tokom dana, troškovi mogu porasti za oko 40.000 dinara. "Ako se dva sata dnevno koristi skuplja tarifa za dogrevanje, godišnji račun raste na oko 142.000 dinara", precizirao je Despotović.
Kada je reč o drugim energentima, grejanje na visoko-kalorični ugalj iz Banovića košta oko 81.000 dinara, na sušeni ugalj iz Vreoca oko 86.000, dok je za ugalj iz Stanara potrebno oko 102.000 do 103.000 dinara po sezoni. Grejanje na propan-butan košta oko 188.000 dinara, dok bi grejanje na lož-ulje, prema prošlogodišnjoj ceni, iznosilo oko 170.000 dinara. "Za lož-ulje trenutno nismo imali cenu za ovu sezonu, pa smo koristili prošlogodišnju. Po toj ceni grejanje bi iznosilo 170.000 dinara, što znači da će, kada bude formirana ovogodišnja cena, biti izuzetno skupo", rekao je Despotović.
Prema podacima sa popisa iz 2022. godine, gotovo polovina građana Srbije greje se na drva i pelet, pri čemu dominira ogrevno drvo. Oko 25% koristi centralne sisteme grejanja, 13% električnu energiju, a približno 10% prirodni gas. Na ostale načine grejanja otpada oko 2%.