Povećana vrednost građevinskih radova u Srbiji dodatno povećava potrebu za radnom snagom, ali domaćih građevinskih radnika je sve manje. Nedostatak zaposlenih nadomešćuje se angažovanjem stranih radnika, dok iz sindikata upozoravaju na neprijavljeni rad, neplaćene prekovremene sate i rizike po bezbednost na gradilištima.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kaže da je nedostatak radne snage u ovom sektoru dugogodišnji problem, a da se situacija nije oporavila od velikog odliva radnika koji je počeo 2008. godine.
„U Srbiji je odavno dramatična situacija što se tiče radne snage. Na našim prostorima već dugo rade radnici migranti, pogotovo iz Kine, Turske i Indije, dok je naših radnika sve manje“, ističe Torlaković.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga je i nedovoljno ulaganje u obrazovanje i obnavljanje domaćih kadrova, kako u zanatskom, tako i u inženjerskom sektoru. Dodaje da se deo radnika koji se vrati iz inostranstva odlučuje za pokretanje malih preduzeća, što dodatno usložnjava organizaciju poslova kroz veliki broj podizvođača.
Iako građevinski sektor beleži rast, Torlaković ne očekuje da će se to automatski odraziti na zarade zaposlenih. Kako navodi, deo primanja radnici dobijaju preko računa, dok ostatak primaju u gotovini, bez evidentiranja i uplate pripadajućih poreza i doprinosa.
„Radnici dobijaju jedan određeni deo zarade preko računa, nešto malo iznad mediane, a sve ostalo na ruke, na crno. Na taj način šteti se i državi i penzionom fondu, koji bi ti radnici punili i tako obezbedili veće penzije“, kaže Torlaković.
On je naveo da je očekivao da će uvođenje zakona o integrisanoj radnoj dozvoli doprineti većem broju stranih radnika koji uredno plaćaju poreze i doprinose, ali da, prema njegovim saznanjima, i među njima ima mnogo onih koji rade neprijavljeno.
Poseban problem predstavlja dužina radnog vremena i neplaćeni prekovremeni sati, naročito kada je reč o stranim radnicima. Torlaković upozorava da pojedini rade i po 12 sati dnevno, bez odgovarajuće naknade za dodatni rad.
„Oni ne poznaju naše zakone i nisu upoznati sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. To iscrpljuje radnike i dovodi do teških telesnih povreda, a neretko i do smrtnih slučajeva. Od ukupnog broja poginulih radnika na godišnjem nivou, ponekad je i više od polovine iz građevinarstva“, upozorava Torlaković.
Dodaje da se u organizovanim kompanijama više vodi računa o uslovima rada, dok firme koje angažuju strane radnike, prema njegovoj oceni, često ne posvećuju dovoljno pažnje plaćanju prekovremenih sati.
Kada je reč o unapređenju bezbednosti na radu, sindikat od nadležnih očekuje uspostavljanje centralnog registra povreda na radu, kao i donošenje zakona o osiguranju od povreda i profesionalnih bolesti.
Torlaković smatra da je potrebno povećati broj i kapacitete inspektora, jer postojeći kapaciteti nisu dovoljni u odnosu na broj pravnih lica u Srbiji.
„Naš zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je zaista dobar i prepisan je iz Evropske unije, ali ono što nam nedostaje jeste njegovo poštovanje i sprovođenje, kao i kontrola na gradilištima“, navodi on.
Uz strožu kaznenu politiku, sindikat predlaže i mere za povećanje broja domaćih građevinskih radnika. Jedna od njih je pilot-projekat prema kojem bi radnici koji provedu godinu dana na gradilištu i polože pet ili šest osnovnih ispita mogli da steknu zvanje građevinskog radnika.
Torlaković smatra da bi takav model doprineo jačanju građevinske operative, jer bi radnicima omogućio da steknu formalno priznanje za posao koji obavljaju.
Govoreći o daljem kretanju građevinskog sektora, Torlaković kaže da će nivo stanogradnje zavisiti od potražnje kupaca, dok se državne investicije nastavljaju kroz izgradnju auto-puteva, škola i industrijskih objekata.
„Građevinarstvo je lokomotiva svake privrede. Ako se ne vrte kranovi po gradovima Srbije, teško da ima napretka za zemlju“, zaključuje za Euronews Srbija Saša Torlaković.