Šestomesečni euribor je dostigao tri odsto, što bi moglo uticati na mesečne rate kredita građana koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za evro. U Narodnoj banci Srbije (NBS) ističu da ne očekuju dramatične promene, navodeći da postoje mehanizmi za ograničavanje kamata.
Euribor predstavlja referentnu kamatnu stopu na evropskom tržištu novca koju banke koriste prilikom obračuna kamata na kredite indeksirane u evrima. Kod promenljivih kamata, na euribor se dodaje ugovorena marža banke. Promena euribora se ne prenosi odmah na ratu, već banka usklađuje kamatu u rokovima predviđenim ugovorom, prema tada važećoj vrednosti referentne stope. Zbog toga je za dužnika bitno da li je kredit vezan za tromesečni ili šestomesečni euribor i kada sledi naredno usklađivanje.
NBS objašnjava da tokom 2026. i 2027. godine kamatna stopa na stambene kredite sa promenljivom kamatom ne sme biti viša od prosečne ponderisane stope na postojeće kredite iste vrste i valute, uvećane za jednu petinu. Ovo ograničenje ne znači da će svaka rata porasti za 20 odsto, već predstavlja gornju granicu za utvrđivanje kamate. Na primer, ako bi prosečna stopa bila pet odsto, njeno uvećanje za petinu iznosilo bi šest odsto kao maksimalna dozvoljena kamata. NBS ove prosečne stope i maksimalno dozvoljene kamate objavljuje dva puta godišnje.
Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grbišić ocenio je da su aktuelni pritisci na kamatne stope povezani sa spoljnim faktorima, pre svega sa poskupljenjem nafte i energetskim šokom, koji ne moraju biti trajni.
NBS takođe najavljuje zakon o finansijskim savetnicima, čiji je cilj da građani pre zaduživanja dobiju jasniji prikaz rizika, uključujući simulacije različitih scenarija otplate dugoročnih kredita.