U zemljama Evropske unije najteže je pronaći kadar u oblastima obrazovanja, zdravstva i informacionih tehnologija (IT). Lakše se pronalaze radnici za jednostavnije fizičke poslove ili pomoćnici u pripremi hrane, pokazuju objavljeni podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ovi nedostaci prisutni su i u trenutku kada se mladi suočavaju sa sve zahtevnijim tržištem rada, a OECD je utvrdio da se u analiziranim zemljama povećala razlika u stopi nezaposlenosti između mladih koji su završili školovanje i opšte radno sposobne populacije, prenosi Euronews.
Evropska centralna banka (ECB) takođe navodi da su se, počevši od 2023. godine, pogoršale izgledi za zapošljavanje mladih u evrozoni.
Prema izveštaju organizacije pod nazivom “Mapiranje nedostatka veština u zemljama OECD-a”, za profesiju nastavnika je, u proseku, najteže pronaći kadar. Slede zdravstveni radnici, kao i stručnjaci u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), a među pet zanimanja za koja je najteže pronaći kadar su i zdravstveni saradnici poput medicinskih tehničara i dela medicinskih sestara, kao i stručnjaci u oblasti poslovanja i administracije.
S druge strane, najlakše je pronaći radnike za jednostavne fizičke poslove, pomoćnike u pripremi hrane, prodavce i radnike na montaži.
"Nedostatak nastavnika više nije samo pitanje popunjavanja upražnjenih radnih mesta, a sve više je reč o dugoročnoj privlačnosti i održivosti nastavničke profesije", izjavio je za Euronews generalni sekretar Evropske federacije poslodavaca u obrazovanju Danijel Višnjevski. On je naglasio da razlozi za nedostatak nastavnika prevazilaze pitanje zarada, iako one ostaju veoma važan faktor. Nastavnički poziv postao je sve složeniji, uz brojne zahteve koji proizilaze iz uvođenja digitalnih alata u škole i stvaranja inkluzivnijeg okruženja u učionicama.
Kada je reč o sektoru zdravstva, predsednik Stalnog komiteta evropskih lekara (CPME), Ole Johan Bake, ukazao je na pogoršanje uslova rada u toj oblasti. "Od lekara širom Evrope se sve češće očekuje da nadoknade sistemski nedostatak radne snage kroz prekomerne radne sate i povećan obim posla", rekao je on.
Ekonomistkinja u OECD-u Izabel Skak Olufsen navela je da je digitalizacija povećala potražnju za IT stručnjacima. Ona je, međutim, dodala da bi napredak u oblasti veštačke inteligencije u budućnosti mogao da smanji potražnju za određenim IT profilima, posebno kada je reč o početničkim pozicijama.
Purtparolka Evropskog tela za rad (ELA) Pija-Johana Falstrem, izjavila je da nedostatak radne snage u Evropi sve više poprima strukturni, a ne privremeni karakter. "Demografske promene, neusklađenost veština, kvalitet radnih mesta i ograničena mobilnost radne snage, sve to igra ulogu", ukazala je ona. Falstrem je istakla da su Evropi potrebne bolje obuke, radna mesta sa boljim uslovima rada, kao i bolje usklađivanje veština radnika sa potrebama poslodavaca. Ona se takođe založila za pravičnu mobilnost radne snage, kako bi se radnicima iz zemalja u kojima postoji višak radne snage pomoglo da pronađu posao tamo gde je ona potrebna.