Fizičko vaspitanje, kao temelj zdravog odrastanja, ponovo dobija na značaju u obrazovnom sistemu. Iako sport nikada nije u potpunosti napustio školske klupe, aktuelne inicijative naglašavaju potrebu za njegovim vraćanjem na listu prioriteta, sa posebnim fokusom na najmlađe školarce.
Gradska odbornica za omladinu i sport Novog Sada, Tanja Medved, ističe da nije reč o pukom povratku sporta u škole, već o vraćanju fizičkog vaspitanja na pijedestal obrazovanja. "Osim onih motoričkih sposobnosti koje se usvajaju kroz fizičko, odnosno unapređuju i rade kroz predmet fizičkog vaspitanja, takođe se pospešuje i taj odnos koji kasnije utiče i na njihovu koncentraciju, pažnju dece, na odnos prema obavezama, na odnos prema teškim stvarima, da nešto treba prevazići, nešto treba uraditi, rešiti“, objašnjava Medved.
Ključno pitanje jeste uloga nastavnika fizičkog vaspitanja u najranijem uzrastu. Zastupnici promena smatraju da bi profesori fizičkog trebalo da imaju značajniju ulogu u formiranju osnovnih motoričkih sposobnosti kod dece od prvog do četvrtog razreda. "Jer, stručno gledano, deca uzrasta od pet do 12 godina, to je esencijalni uzrast u kome oni treba da usvoje sve motoričke sposobnosti, znači da ih unaprede, da usvoje sva motorička znanja, i na taj način ih pripremamo da mogu da uđu i u sport“, navodi Medved.
Profesori fizičkog vaspitanja, kao akademski obrazovani stručnjaci, imaju zadatak da prepoznaju individualne mogućnosti učenika, prilagode opterećenje i prate razvoj, što zahteva stručno znanje. Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu uveo je izborni predmet "Školski sport" na master studijama, kako bi studente pripremio za rad sa decom i organizaciju školskih sportskih aktivnosti.
Iskustva nastavnika ukazuju na pad motoričkih sposobnosti kod učenika, delimično usled sve većih školskih obaveza i uticaja tehnologije. Vuk Martinović, profesor fizičkog vaspitanja, primećuje da su deca sve manje aktivna, te predlaže povezivanje vrtića sa školama sporta i subvencije za decu.
Pilot-projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", u kojem je učestvovalo 137 škola, pokazao je pozitivne efekte redovnog vežbanja na ponašanje, pažnju i koncentraciju dece. "I kroz upitnike, odgovore koje smo dobijali od učiteljica, to se zaista primećivalo, zato što učiteljice vode sve časove, pa su imale veću, hajde da kažemo, mogućnost da to isprate, da su deca imala mnogo veću pažnju na drugim časovima, mnogo veću koncentraciju“, ističe Medved.
Važno je i bolje korišćenje postojećih sportskih kapaciteta, uključivanje lokalnih sportskih objekata i organizovanje nastave na otvorenom. Predsednik Saveza za školski sport AP Vojvodine, Branislav Tešić, navodi primer projekta "Sport u škole" u Novom Sadu, koji obuhvata sve osnovne škole i nudi besplatno vežbanje za decu kroz sportske sekcije.
Osnovni cilj nije stvaranje šampiona, već generacija koje će razumeti značaj kretanja i usvojiti zdrave navike za ceo život. "Prvo – zaista će usvojiti sva motorička znanja i sposobnosti koje su mu neophodne za života, naučiće kako da se ponaša prema svom telu, naučiće kako da podigne svoj nivo samopouzdanja, samopoštovanja, tolerancije, pomaganja drugom“, zaključuje Medved.