U Memoijalnoj galeriji Dušan Starčević 18. oktobra, sa početkom u 19 časova, palanačkoj publici predstaviće se tri umetnice: Slavica Ilić Živković (Pordubice-Češka), Katarina Vukašinović (Požarevac) i Marija Ilić (Golubac). Ova izložba predstavlja jedinstven, zajednički koncept koji za cilj ima složeno istraživanje čoveka – njegovih emocija, iskustava, odnosa i skrivenog unutrašnjeg sveta. Zajednička ideja koja je okupila umetnike jeste potraga za onim nevidljivim, postavljanje pitanja šta zaista vidimo kada posmatramo čoveka i materijalizacija onoga što se krije ispod površine. Iako dele istu polaznu viziju i bave se čovekovom unutrašnjošću, svaki od umetnika je ovu zajedničku ideju razvijao obrađujući specifičnu tematiku.
Jedan od autora pristupa unutrašnjem svetu kroz direktno proučavanje lica i ljudske figure, gde portret postaje otvoren prostor za istraživanje skrivenih osećanja, sećanja i ličnih priča. Boja se koristi kao alat za građenje emocija, gde topli i crveni tonovi naglašavaju nemir i strast, pokazujući da su lice i telo samo početna tačka iza koje se kriju naši strahovi, želje i karakter.
Drugi autor svoju tematiku usmerava na praiskonsku vezu i suživot čoveka i psa. Kroz specifične objekte i lutke raspoređene u prostoru, psi su smešteni na izbočinama i udubljenjima tela, čime se vizuelno sugeriše da su oni u sastavu samog čoveka. Ove scene funkcionišu kao snažna opomena – dobra i zla dela ostaju trajno uknjižena na ljudskoj koži. Umetnik nam poručuje da smo bića čija koža najbolje pamti i da je naša sudbina apsolutno nerazdvojiva od sudbine životinja.
Treći autor istu polaznu ideju o čovekovim unutrašnjim stanjima prevodi na jezik prirode, tretirajući pejzaže kao ogledala našeg unutrašnjeg sveta. Svaki rad u ovom segmentu osmišljen je tako da probudi duboku, ličnu emociju kod posmatrača. Tematika prati gradaciju osećanja – od mirnih predela mističnog kolorita koji donose osećaj apsolutnog spokija i duhovne ravnoteže, do motiva ranjivosti i melanholije kroz prikaz „drveta smrti“. Tornado simbolizuje nepredvidive i intenzivne emocije poput ljubavi, besa i tuge, koje svojom snagom brišu sve pred sobom.
Iako su stvarali koristeći različite motive – ljudsku figuru, snažnu simboliku odnosa sa životinjama i emotivne pejzaže – sva tri umetnička pristupa čine neodvojivu celinu. Ovi radovi nas zajednički pozivaju da ne ostanemo samo na površini, već da potražimo nevidljivog čoveka iza njegovog lika, te da u svim ovim prizorima prepoznamo sopstvena zatišja i unutrašnje oluje.