Sa dolaskom jeseni i opadanjem lišća, počinje period takozvanog "plavog prskanja", ključnog za zaštitu voćnjaka od bolesti i štetočina u narednoj vegetacionoj sezoni. Ovaj tretman, koji se obavlja preparatima na bazi bakra, ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala biljnih patogena, štetnih insekata i grinja.
Prema rečima savetodavca za zaštitu bilja, Živorada Jovanovića, pre primene bakarnih preparata neophodno je sprovesti fitosanitarne mere. "Pre nego što se obavi primena bakarnih preparata, neophodno je odraditi fitosanitarne mere u zasadu. Da bi hemijska zaštita, a to važi i za svako hemijsko tretiranje, bila efikasna, potrebno je izvršiti preventivne, higijenske mere u zasadu. To su, pre svega, sakupljanje opalog lišća ili zaoravanje, sakupljanje mumificiranih plodova, uklanjanje starih, polomljenih i obolelih grana", navodi Jovanović.
Važan korak je i krečenje stabala i ramnih grana, čime se sprečava naglo zagrevanje stabala i usporava kretanje sokova tokom zimskih meseci. Ova mera takođe vrši dezinfekciju stabala od gljiva i lišajeva. Tokom zimskog perioda, nanošenje kreča treba ponoviti dva do tri puta.
Tokom vegetacije, patogeni i štetočine se pripremaju za prezimljavanje u pukotinama kore, pupoljcima, ranama i opalom lišću. "Na ovim mestima prezimljavaju mnogobrojni prouzrokovači bolesti kao što su šupljikavost lista i krastavost plodova koštičavog voća, pegavost lišća, monilioze, rogač šljive, kovrdžavost lista breskve, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, rak rane i drugo", objašnjava Jovanović, dodajući da štetočine prezimljavaju u raznim formama.
Preporučuje se tretiranje kada opadne više od 70% lišća, a u slučaju produženog opadanja, efikasnije je dvokratno tretiranje: kada opadne 20-40% i kada opadne više od 80% lišća.
Tretiranje treba obaviti po mirnom vremenu, sa temperaturom iznad pet stepeni, uz primenu optimalne količine vode kako bi sredstvo doprlo do svih mesta gde patogeni i štetočine mogu prezimeti. "U svim preporukama stoji da je utrošak vode od 700 do 1.500, a kod velikih stabala jabuke i do 2.000 litara po hektaru. Činjenica je da se veliki deo sredstva gubi zbog redukovane količine lišća i ogoljenih grana, pa mnogi proizvođači smanjuju količinu ‘čorbe’ smatrajući da nije potrebna tolika količina tečnosti", kaže Jovanović.
Za razliku od tretiranja tokom vegetacije, kada se izbegava slivanje sa lišća, tokom jesenjeg prskanja voćke moraju biti "okupane". Tretiranje se obavlja ranije u toku dana radi adekvatnog sušenja.
Od sredstava se mogu koristiti preparati na bazi bakar-oksihlorida, bakar-hidroksida i bakar-oksida. Kombinovanjem bakra i mineralnog ulja uspešno se suzbijaju i bolesti i prezimljujuće forme insekata i grinja.