Jednokratna pomoć, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, namenjena je licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe. O tome da li su uslovi ispunjeni odlučuje se u postupku pred centrom za socijalni rad.
Zahtev može biti odbijen ukoliko u postupku nije utvrđeno da podnosilac ispunjava uslove za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć. Centar prilikom odlučivanja utvrđuje konkretne životne okolnosti i potrebu zbog koje je zahtev podnet.
Konkretan razlog odbijanja mora biti naveden u rešenju koje podnosilac dobije.
Jednokratna pomoć može biti isplaćena jednom ili više puta tokom godine, u zavisnosti od stanja u kojem se osoba ili njena porodica nalaze. Svaki zahtev razmatra se posebno, pa prethodno odobrena pomoć ne znači automatski da će biti odobren i novi zahtev.
Ne postoji isti iznos za sve podnosioce. Zakon propisuje da jednokratna novčana pomoć ne može biti veća od prosečne zarade po zaposlenom u toj lokalnoj samoupravi u mesecu koji prethodi mesecu isplate. Konkretan iznos zavisi od okolnosti konkretnog slučaja i lokalnih pravila.
Protiv negativnog rešenja postoji mogućnost žalbe. Podnosilac treba da pogleda pouku o pravnom sredstvu na samom rešenju, gde su navedeni rok i nadležni organ kome se žalba podnosi.