Prestanak radnog odnosa ne znači automatski da zaposleni ima pravo na otpremninu. U Srbiji je, prema Zakonu o radu, poslodavac dužan da je isplati u određenim situacijama, a najvažnije su odlazak u penziju i prestanak radnog odnosa zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Važno je znati zbog čega radni odnos prestaje i kako se u konkretnom slučaju obračunava iznos koji zaposlenom pripada.
Kada zaposleni ima pravo na otpremninu? Zakon o radu posebno predviđa pravo na otpremninu u dva slučaja:
- Kada zaposleni odlazi u penziju.
- Kada mu poslodavac otkazuje ugovor jer je postao višak usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Kod tehnološkog viška poslodavac je dužan da otpremninu isplati pre otkaza ugovora o radu. Njena visina zavisi od zarade zaposlenog i godina rada koje se uzimaju u obzir prilikom obračuna.
Prema Zakonu o radu, zakonski minimum za tehnološki višak iznosi trećinu zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod kojeg ostvaruje pravo na otpremninu. Za obračun se uzima prosečna mesečna zarada ostvarena u poslednja tri meseca pre meseca isplate otpremnine, u skladu sa zakonom.
Na primer, ako je relevantna prosečna mesečna zarada 90.000 dinara, trećina iznosi 30.000 dinara. Za deset navršenih godina rada, zakonski minimum bi u ovom pojednostavljenom primeru iznosio 300.000 dinara. Poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da predvidi povoljnije uslove.
Kada zaposleni odlazi u penziju, ima pravo na otpremninu u visini od najmanje dve prosečne zarade, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku. Ako je kod poslodavca predviđen povoljniji iznos, primenjuju se odgovarajuća pravila.
Ako zaposleni sam podnese otkaz, po opštim pravilima nema automatsko pravo na otpremninu. Isto važi i za sporazumni prestanak radnog odnosa, koji sam po sebi ne stvara takvu obavezu poslodavca. Ni istek ugovora na određeno vreme po pravilu ne daje automatsko pravo na otpremninu. Ipak, konkretan slučaj treba proceniti prema osnovu prestanka radnog odnosa, ugovoru i eventualnim posebnim pravilima.
Ako zaposleni smatra da mu otpremnina pripada, a poslodavac je ne isplati, važno je da sačuva ugovor o radu, rešenje o prestanku radnog odnosa, obračune zarade i drugu relevantnu dokumentaciju. U zavisnosti od okolnosti, može se obratiti inspekciji rada ili zatražiti pravnu pomoć. Treba voditi računa i o rokovima za ostvarivanje prava, koji zavise od vrste zahteva.