Na sastanku rukovodstva i predstavnika Svetske organizacije proizvođača maline (IRO) predstavljeno je stanje u proizvodnji ove, za mnoge od članica ove organizacije, izuzetno važne voćne vrste. Članice IRO-a su, pored Srbije i Čile, Poljska, Kina, Kanada, Meksiko, Bugarska, Velika Britanija (Engleska i Škotska), Peru, Ukrajina i SAD, a u pobrojanim zemljama se proizvodi više od 70 odsto svetske proizvodnje ovog voća.
Sastanak je održan u Gvadalahari, glavnom gradu meksičke savezne države Halisko, a našu zemlju je predstavljao dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo iz Čačka. U video-obraćanju naš predstavnik je opisao stanje u malinarstvu, koje predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda srpske privrede.
Kada je reč o obimu proizvodnje, dr Leposavić je pojasnio da je Srbija tokom prethodnih godina beležila značajna kolebanja u količinama, a kao glavne razloge za to je naveo snažan uticaj nepovoljnih klimatskih faktora, kao i variiranje cena pri otkupu i plasmanu, što utiče na rast ili pad interesovanja srpskih proizvođača za ulaganje u zasade.
Proizvodne količine su se kretale od 93.000 tona u 2002. godini do 45.000, što je za 2,5 puta više nego u 2025. godini. Naglasio je i da je malina ove godine imala izuzetan kvalitet, na šta su prvenstveno uticali povoljni vremenski uslovi, ali i prošlogodišnja otkupna cena koja je za proizvođače iznosila prosečno 5,1 evro za kilogram maline, a da je ovo voće u sezoni koja je za nama plaćano 3,8 evra.
Kada je reč o izvozu, od 2013. godine on se kretao u rasponu od 61.000 tona, preko 114.000 tona u 2019. godini, do 67.000 tona u 2022. godini. U prvih šest meseci 2026. godine, iz Srbije je izvezeno 28.000 tona. Kako je rekao, zbog pada proizvodnje u našu zemlju se sve više uvozi malina koja po kvalitetu nije ono na šta su tradicionalni kupci navikli. Glavne zemlje iz kojih nam se uvoze maline su Poljska, Ukrajina, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Kina, a u poslednje vreme i Moldavija.
Posebnu pažnju u izlaganju dr Leposavića je privukla tema borbe sa klimatskim promenama koje i te kako utiču na sveukupnu biljnu proizvodnju, ne samo na malinarstvo. On je naveo pozitivna iskustva primene preparata koji su delo domaćih naučnika, a koji u uslovima ekstremnih temperatura praćenih deficitom padavina pomažu biljkama da usvajaju vlagu iz vazduha.
Kao primer je naveo da je folijarna primena ovih sredstava tokom sezone dovela do znatno boljeg stanja biljaka, većeg prinosa i boljeg kvaliteta – ne samo kod maline, već i kod drugih voćnih vrsta.
Dr Leposavić je na kraju svog izlaganja dao i preporuke za stabilizaciju proizvodnje maline, a koja se odnose kako na primarnu proizvodnju, tako i preradu i zaštitu svih aktera u malinarskom biznisu koje nam, u zavisnosti od godine donosi i više od 350 miliona američkih dolara.
Zadovoljni nastupom, ali i zbog konkretnih preporuka koje se odnose na tehnike održavanja zasada i borbi protiv bolesti i štetočina u malinama, organizator konferencije, meksička kompanija „Aneberis” je našem stručnjaku uputila poziv za radnu posetu njihovih proizvođača u sledećoj godini.