Mitrovske zadušnice ove godine obeležavaju se u subotu, 7. novembra, uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija – Mitrovdana.
Na ovaj dan vernici Srpske pravoslavne crkve sećaju se svojih preminulih članova porodice i prijatelja, pale sveće za pokoj duša i molitvom čuvaju uspomenu na one koji više nisu među živima.
Mitrovske ili jesenje zadušnice jedan su od četiri velika dana u pravoslavnom kalendaru koji su posvećeni molitvenom sećanju na preminule. Srpska pravoslavna crkva ih obeležava u subotu uoči Mitrovdana.
Subota je u pravoslavnoj tradiciji dan kada se posebno pomenu upokojeni, zbog čega su i zadušnice ustanovljene upravo na ovaj dan.
Vernici najpre odlaze u crkvu, gde se služi Sveta liturgija, a potom i parastos za upokojene. Tom prilikom mogu da predaju papirić sa imenima preminulih članova porodice kako bi ih sveštenik pomenuo u molitvi.
Nakon crkvene službe odlazi se na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobna mesta i, ukoliko je moguće, poziva sveštenik da održi pomen i okadi grobove.
Ukoliko neko nije u mogućnosti da poseti grobove svojih najmilijih, može da ode u najbližu crkvu, zapali sveću i pomoli se za njihove duše. Suština ovog dana nije samo u fizičkom odlasku na groblje, već prvenstveno u molitvi i sećanju.
Prema crkvenoj tradiciji, tri stvari imaju posebno mesto na Zadušnice:
- Kuvano žito (koljivo) – simbol je vaskrsenja i večnog života. Pšenica podseća na Hristove reči da zrno mora da padne u zemlju i umre kako bi donelo novi rod.
- Crno vino – koristi se za prelivanje žita tokom pomena. Simbolizuje Božje milosrđe i Hristovu žrtvu.
- Sveća – predstavlja Hristovu svetlost i veru u večni život. Njeno paljenje simbolizuje molitvu za pokoj duše preminulog.
Jedan od najpoznatijih narodnih običaja jeste deljenje hrane na groblju. Veruje se da se na taj način čini dobro delo u spomen na pokojnika i da se kroz darivanje pokazuje ljubav i poštovanje prema onima kojih više nema.
Ukoliko ste bili poljoprivrednik, pa preduzetnik evo kako će vam obračunati penziju i kada stiže novac
Hrana se nudi rodbini, prijateljima, komšijama, ali i nepoznatim ljudima koji obilaze grobove svojih najmilijih. U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da se svakome ko priđe grobu ponudi makar zalogaj hrane.
Domaćini često izgovaraju reči “Za pokoj duše”, dok oni koji prihvate posluženje odgovaraju sa “Bog da mu dušu prosti”.
Ovaj običaj razlikuje se od mesta do mesta. Negde se na groblje nose samo žito, vino i sveće, dok se u drugim krajevima priprema bogatija trpeza.