Nemačke obaveštajne agencije dobiće dodatna ovlašćenja za borbu protiv špijunaže, terorizma i sabotaže. Bundestag je odobrio sveobuhvatnu reformu zakona kojim se regulišu obaveštajne agencije, sa 309 glasova za, 190 protiv i 71 uzdržanim. Ova promena će Saveznoj obaveštajnoj službi (BND) i Saveznom zavodu za zaštitu ustava (BfV) dati dodatna ovlašćenja za praćenje komunikacija i verifikaciju biometrijskih podataka.
U budućnosti, BfV će moći ne samo da prikuplja informacije i vrši nadzor, već i, pod određenim uslovima, da tajno ulazi u stambene prostorije i suprotstavlja se pretnjama koje uključuju oružje i eksploziv. Hapšenja i pretrese koji se sprovode javno i dalje će obavljati policija. BND, nadležna za strane obaveštajne poslove, biće ovlašćena da sprovodi operativne mere, uključujući onesposobljavanje servera hakerskih grupa koje deluju u inostranstvu u interesu stranih država. Posebna komisija, u kojoj će biti bivše sudije, preispitivaće usklađenost određenih mera sa zakonom.
Reforma je odgovor vladajuće koalicije na rastuće pretnje od stranih obaveštajnih agencija, pre svega Rusije, Kine i Irana. Cilj promena je smanjenje oslanjanja Nemačke na obaveštajne podatke prijateljskih zemalja. Opozicija optužuje vladu da ukida podelu vlasti između policije i obaveštajnih službi. Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint nazvao je promene „reformom veka“.
„Postali smo meta hibridnih napada“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova. „Nemačka je postala platforma za terorističke, ekstremističke i strane operacije“, dodao je. Prema Dobrintovim rečima, obaveštajne službe će sada postati tajne službe u pravom smislu te reči. Dobrint je odbacio optužbe da će reforma dovesti do stvaranja nove „tajne policije“ kao apsurdne, tvrdeći da takve izjave pokazuju nepoznavanje istorije i da su reforme usmerene na zaštitu demokratije.