Nemačka vlada planira značajne promene u pravilima za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana, koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. januara 2027. godine. Predviđeno je prepolovljavanje godišnje kvote, sa sadašnjih 50.000 na svega 25.000 odobrenja.
Ova inicijativa, koja je bila najavljena i prošle godine, deo je reformskog paketa od 34 tačke koji su predložili CDU/CSU i SPD. Prema važećim pravilima, državljani Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, samoproglašenog Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije mogu da rade u Nemačkoj ukoliko poseduju ugovor o radu.
Centralni savez nemačkog građevinarstva (ZDB) izrazio je zabrinutost povodom najavljenih promena, upozoravajući da bi smanjenje kvote moglo dovesti do nedostatka radnika i ugroziti realizaciju brojnih infrastrukturnih projekata. "To bi bio težak udarac za građevinsku industriju. Oko 30 odsto viza odlazi u građevinski sektor. Nijedna druga privredna grana ne koristi ovu regulativu u tolikoj meri", saopštio je ZDB.
Nemačka vlada kao razlog za smanjenje kvote navodi rast nezaposlenosti u zemlji. Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, takozvano Pravilo za Zapadni Balkan primenjuje se na gotovo sve vrste zaposlenja, čak i za poslove koji ne zahtevaju formalne kvalifikacije, dok su regulisane profesije poput lekara izuzetak.
Iz ZDB-a ističu da "svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš" i da je ova regulativa "najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja". Upozoravaju da bi "građevinska industrija već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika", izjavio je Feliks Paklepa, generalni direktor ZDB-a.
Potražnja za vizama u okviru Pravila za Zapadni Balkan je izuzetno velika, što je dovelo do toga da je kvota za 2025. godinu bila iscrpljena već krajem novembra, te su pojedini zahtevi morali biti odbijeni. ZDB navodi da je prošle godine izdato čak 105.000 odobrenja, delom zbog dugog čekanja u viznim odeljenjima, što ne znači automatski i ulazak radnika u Nemačku.
Paklepa je naglasio da "ova regulativa funkcioniše upravo onako kako političari zamišljaju legalnu migraciju" i da "svako ko dolazi mora da ima ugovor o radu". Podaci Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) pokazuju da je 98 odsto doseljenika koji su došli po ovom osnovu zaposleno, a oko 58 odsto radi kao kvalifikovana radna snaga, specijalisti ili stručnjaci.
Nemačka građevinska industrija apeluje na Saveznu vladu da zadrži kvotu na najmanje 50.000 radnika godišnje, da digitalizuje i ubrza procedure za izdavanje viza, kao i da razmotri proširenje programa na radnike iz drugih zemalja.