Stopa nezaposlenosti u Srbiji zabeležila je pad u drugom kvartalu ove godine, dostigavši istorijski najniži nivo od 7,2 odsto. Međutim, uporedo sa ovim smanjenjem, primećuje se i pad broja zaposlenih, što predstavlja neočekivan paradoks na tržištu rada.
U periodu od prvog do drugog kvartala ove godine, sa evidencije nezaposlenih nestalo je 56.100 osoba. Analiza podataka pokazuje da većina njih nije pronašla novo zaposlenje, već je prešla u kategoriju stanovništva van radne snage. Njihov broj iznosio je 38.200, dok je broj zaposlenih povećan za svega 4.100, odnosno 0,2 odsto.
Upoređujući drugi kvartal ove godine sa istim periodom prošle godine, slika je još upečatljivija. Broj nezaposlenih smanjen je za 17,5 odsto (sa 267.000 na 220.200), dok je broj zaposlenih opao za 1,6 odsto (sa 2.885.900 na 2.840.100 ljudi).
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milojko Arsić, objašnjava da pad nezaposlenosti, iako na prvi pogled deluje kao dobra vest, krije složeniju sliku. Prema njegovim rečima, deo ljudi više nije evidentiran kao nezaposlen jer je postao neaktivan, a značajnu ulogu igraju i demografski procesi. Svake godine oko 75.000 do 80.000 ljudi odlazi u penziju, dok na tržište rada ulazi oko 65.000 novih generacija. Arsić kao jedan od glavnih razloga navodi i „pasivizaciju radne snage“, odnosno odustajanje dela stanovništva od aktivnog traženja posla. Uticaj mogu imati i migracije, ali za ovu godinu još nema potpunih podataka.
U drugom tromesečju zabeležen je pad zaposlenosti kako u formalnom, tako i u neformalnom sektoru. Arsić ukazuje da je smanjenje naročito vidljivo u nisko-produktivnim delatnostima, poput tekstilne industrije i proizvodnje automobilskih kablova, gde deo poslodavaca teže podnosi rast troškova rada. On dodaje da registrovana zaposlenost u Srbiji već tri godine stagnira ili blago opada, te da je u ovakvim uslovima stopa zaposlenosti pouzdaniji pokazatelj stanja privrede od same stope nezaposlenosti.
Stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu smanjena u svim regionima Srbije. U Vojvodini je pala sa 8,4 na 6,6 odsto, u Beogradskom regionu sa 6,5 na 5,6 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 8,3 na sedam odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 13,7 na 10,4 odsto.
Najveći udeo zaposlenih i dalje je u sektoru usluga (60,4 odsto), slede industrija (22,2 odsto), poljoprivreda (11,2 odsto) i građevinarstvo (6,2 odsto).
Posebno zabrinjavaju podaci za mlade od 15 do 24 godine: u odnosu na prvi kvartal, broj zaposlenih mladih smanjen je za 9.200, broj nezaposlenih za 5.700, dok je broj mladih van radne snage povećan za 10.900.