Prvi petak 13. u ovoj godini, od ukupno tri, ponovo pokreće pitanje da li je ovaj dan zaista baksuzan ili je u pitanju samo praznoverje.
Broj 13 vekovima se povezuje sa opasnošću, delom zbog toga što je "pretekao" broj 12, koji se u mnogim kulturama smatra simbolom potpunosti (12 meseci, 12 znakova Zodijaka, 12 apostola). Zbog toga je 13 percipiran kao "nepotpun" ili "čudan".
Jedna od poznatih priča dolazi iz hrišćanstva, gde je na Tajnoj večeri bilo 13 prisutnih, uključujući Judu Iskariotskog, a sledeći dan, petak, bio je dan Hristovog raspeća. Pominje se i da je Hrist bio raspet upravo u petak 13.
U nordijskoj mitologiji, bog Loki se pojavio kao trinaesti gost na večeri bogova i izazvao smrt Baldera, boga svetlosti i radosti, što se takođe navodi kao uzrok povezivanja broja 13 sa lošom srećom.
Prvi pisani tragovi o nesreći petka 13. datiraju iz 19. veka u Francuskoj, gde su autori i pozorišni komadi ukazivali na popularno sujeverje.
Popularna legenda vezuje ovaj dan za događaj od 13. oktobra 1307. godine, kada je francuski kralj Filip IV uhapsio veliki broj vitezova Templara. Iako se ovaj događaj često pominje kao uzrok verovanja, istoričari ukazuju da nema jasnih dokaza da je baš on bio prvi razlog.
Istoričari navode da je 13. oktobra 1307. godine kralj Francuske Filip IV zaista naredio masovno hapšenje vitezova Templara pod optužbama za jeres i bogohuljenje. Mnogi od njih su mučeni i pogubljeni, uključujući i velikog majstora reda, Žaka de Molaja. Ovaj događaj se vekovima pominje kao mogući uzrok povezivanja petka 13. sa nesrećom.
Međutim, istraživanja pokazuju da nema značajnog porasta nesreća, loših događaja ili komplikacija na petak 13. Statistički gledano, to je običan dan.
Petak 13. je pretežno kulturna i istorijska konstrukcija koja spaja praznoverje vezano za broj 13, istorijske i religijske narative o petku, kao i vekovne mitove i običaje. Za neke je to samo folklorna priča, dok ga drugi i dalje doživljavaju kao dan nesreće, ali bez naučnih dokaza.