Malo je ratara koji su pripremili repromaterijal za setvu pšenice, čiji optimalni rok počinje danas i traje do 25. oktobra. Ipak, znaju da će ih koštati najmanje 10 do 15 posto više novca u odnosu na lanjsku, ukoliko se budu pridržavali agrotehničkih mera.
Gotovo svi ratari kažu da će štedeti na repromaterijalu i obaviti setvu reda radi, zbog jeftine pšenice i skupih troškova proizvodnje.
Posebno će se štedeti na đubrivu, a umesto deklarisanog semena koristiće se seme nastalo u sopstvenoj proizvodnji, takozvano "žito s tavana". Razlog za preskakanje osnovnih agrotehničkih mera leži u ceni đubriva NPK, koja u proseku košta od 65 do 80 dinara po kilogramu, a potrebno je 250 do 350 kilograma po hektaru. Srednja cena deklarisanog semena je oko 70 dinara po kilogramu, a po hektaru je potrebno obezbediti 200 do 250 kilograma.
Ako se tome doda da je kilogram pšenice ove sedmice na Produktnoj berzi u Novom Sadu koštao 23,8 dinara, a tokom žetve bio nepunih 20 dinara, jasno je zašto poljoprivrednici štede na setvi hlebnog zrna.
Podsećanja radi, Zadružni savez Vojvodine objavio je tokom žetve da kilogram žita treba da košta 27 dinara kada se saberu troškovi proizvodnje, koji su bili iznad 148.000 dinara po hektaru, uz prosečan prinos od oko 5,5 tona po hektaru.
Uz troškove za đubrivo i seme, idu i izdaci za gorivo i zaštitna sredstva. Gorivo je poljoprivrednicima oduvek predstavljalo veliku stavku. Prema uredbi Vlade Srbije, subvencionisana cena evrodizela za poljoprivrednike je 184 dinara po litru, do 100 litara po hektaru. Na tu cenu imaju pravo povrata 50 dinara po litru, ali sada je povraćaj novca 39 dinara jer su akcize oko 54 dinara.
Ratarima, osim 18.000 dinara subvencije za biljnu proizvodnju po hektaru, treba da bude isplaćeno još 17.000 dinara za sertifikovano seme. Taj novac bi trebalo da stigne između septembra i novembra, ali se uoči setve pšenice ne spominje, pa su poljoprivrednici nesigurni da li će ga dobiti.
Veliki izdatak predstavlja i zemlja uzeta u arendu, koja košta različito od mesta do mesta. U opštini Inđija i okolnim selima, jutro arende je od 200 do 350 evra.
Sasa Atanasković, ratar iz Turije, izjavio je da će zbog velike razlike u cenama obaviti setvu da "oranice ne budu prazne". "Zbog velike suše radiću redukovanu obradu njiva i koristiti svoje seme, osnovno đubrivo neću kupovati da bih smanjio troškove, a za prihranu videće da li će tokom zime kupiti đubriva", rekao je Atanasković.
Prema njegovim rečima, setvu će sigurno obaviti jer "seme može da se stavi i u prašinu". "Još neko vreme ću čekati kišu i ukoliko ona izostane sejacu po suvom zemljištu, jer se može desiti da posle velike suše nastupi ekstremno kišni period, kada se neće moći ulaziti u njive", napomenuo je Atanasković.