Pravoslavni vernici obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Sisoiju Velikom, svecu koji se u narodu smatra najjačim zaštitnikom dece i proterivačem svih zlih sila koje ih mogu ugroziti.
Ovaj dan prožet je starim običajima i verovanjima, koji se prenose generacijama, a mnogi od njih i danas žive u srcima majki širom Srbije.
Sveti Sisoje bio je učenik Svetog Antonija Velikog i jedan od najcenjenijih pustinjaka ranog hrišćanstva. Bio je poznat po izuzetnoj skromnosti, blagosti i nadljudskoj veri, zbog čega je zadobio blagodat da isceljuje, izgoni demone, pa čak i vaskrsava mrtve. Proveo je šezdeset godina u pustinji, a upokojio se u dubokoj starosti 429. godine.
U srpskom narodu, Sveti Sisoje je posebno poštovan među majkama, jer se veruje da brzo pomaže deci u nevolji i štiti ih od svih nesreća i bolesti. Zbog toga se ovaj praznik u mnogim delovima zemlje obeležava običajima usmerenim ka zdravlju i sreći dece.
Ako padne kiša – pustite decu da izađu i pokvase se.
Veruje se da je to blagoslovena voda koju Sveti Sisoje šalje sa neba, a da će deca koja se pokvase porasti zdrava i snažna.
Deca mogu ostati napolju i uveče.
Stariji ljudi kažu da Sveti Sisoje rasteruje sve zle duhove, pa se veruje da tog dana demoni beže, a deca su bezbedna i pod božjom zaštitom.
Sve što se rodi na ovaj dan biće srećno i dugovečno.
Zato se ovaj praznik smatra posebno pogodnim za rođenja, krštenja i molitve za zdravlje deteta.
U mnogim krajevima Srbije, žene poste sedam dana pre praznika Svetog Sisoja, kako bi se pričestile i izmolile zdravlje za svoju decu. Ovaj običaj se širi i među mlađim generacijama majki, koje sve češće svesno praktikuju ovaj vid duhovne pripreme i zaštite.
Deo moštiju Svetog Sisoja čuva se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini, gde mnogi dolaze u potrazi za čudom, isceljenjem i utehom.
U vremenu kada je sve više roditeljskog straha za budućnost dece, praznik Svetog Sisoja Velikog pruža osećaj sigurnosti, duhovnog zaklona i nade.