Vozači u Srbiji često se suočavaju sa pitanjem o roku za slanje kazni ukoliko su prekršaj zabeležile kamere ili radari. Advokat Vladimir Miljević objašnjava da policija ima zakonski rok od godinu dana da preduzme radnje radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja. Ipak, dodaje da vozači neretko na obaveštenja o prekršajima čekaju i po nekoliko meseci.
Miljević navodi primer sa Mosta na Adi, gde su kazne za prekomernu brzinu pojedinim vozačima stizale sa zakašnjenjem od četiri, pet ili čak šest meseci. U tom periodu, neki vozači su više puta ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani.
"Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni. Drugim rečima, više puta su ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani", rekao je Miljević.
On ističe da bi vozači o prekršaju trebalo da budu obavešteni u najkraćem mogućem roku, idealno svega nekoliko dana nakon što je evidentiran. "Nije prihvatljivo da neko napravi desetine prekršaja na istoj deonici, a da o tome mesecima ne bude obavešten. Vozači jesu dužni da poštuju propise, ali imaju pravo i da blagovremeno saznaju da su ih prekršili", naglasio je.
Zbog toga je predložio da Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi preporučeni rok za slanje obaveštenja, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao da iznosi 10, 15 ili 20 dana. "Smatram da čekanje duže od 20 dana nije primereno, jer vozač u međuvremenu može da nastavi da ponavlja isto nedozvoljeno ponašanje", ocenio je Miljević.
Sličan problem, prema njegovim rečima, postojao je i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači takođe dobijali veliki broj kazni zbog prekršaja zabeleženih uređajem za merenje brzine. "Ako se prekršaji evidentiraju automatski, nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu. Sistem bi trebalo da bude organizovan tako da vozači što pre saznaju da su napravili prekršaj", rekao je.
Advokat je ukazao da je u praksi bilo slučajeva u kojima je policija slala obaveštenja neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja. "Moram da napomenem da su takve situacije retke", naveo je. Kao mnogo češći problem izdvojio je čekanje od tri ili četiri meseca, ocenjujući da takva praksa ne doprinosi bezbednosti saobraćaja.
Miljević je objasnio da se obaveštenja sve češće šalju preko elektronskog sandučeta na portalu eUprava, zbog čega je savetovao građanima da redovno proveravaju pristigle poruke. "Građani koji imaju nalog na eUpravi trebalo bi da proveravaju elektronsko sanduče najmanje jednom nedeljno, jer im se obaveštenja o saobraćajnim prekršajima mogu dostavljati tim putem", kazao je. Dodao je da mejl koji bi trebalo da obavesti korisnika o novoj poruci ponekad ne stigne, pa građani ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na takva obaveštenja. "Najsigurnije je da građani direktno pristupe elektronskom sandučetu i provere da li imaju nove poruke Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako će izbeći da propuste važno obaveštenje zbog toga što im mejl upozorenja nije stigao", zaključio je Vladimir Miljević.