Evropski program za posmatranje Zemlje, Kopernik (Copernicus Climate Change Service), objavio je da je septembar 2026. godine bio drugi najtopliji septembar ikada zabeležen na globalnom nivou. Prosečna temperatura iznosila je 16,27 stepeni Celzijusa, što je 0,82 stepena više od proseka za period 1991-2020. Ovo je ujedno bio i drugi uzastopni mesec sa globalnim temperaturama višim za 1,5 stepeni od preindustrijskog nivoa (1850-1900).
U Evropi, septembar 2026. bio je treći najtopliji sa prosekom od 16,26 stepeni, što je 1,54 stepena iznad proseka za taj mesec u periodu 1991-2020. Posebno je zabeležen kao najtopliji septembar u Zapadnoj Evropi.
Prosečna temperatura površine mora dostigla je najviši ikada zabeleženi nivo za septembar, iznoseći 21,05 stepeni, usled jačanja El Ninjo uslova. Oko Antarktika, obim morskog leda zabeležio je treći najniži godišnji zimski maksimum.
Izveštaj takođe navodi da je septembar zadržao neuobičajeno tople i suve uslove, slične letnjim. Rasprostranjena suša nastavila se u velikim delovima zapadne i centralne Evrope, kao i u delovima istočne Evrope, intenzivirajući se u nekim regionima. Dugotrajni sušni uslovi doveli su do izuzetno niskih rečnih vodostaja u delovima Rajne, Dunava, Visle i Garon-Dordonje, što je uzrokovalo poremećaje u plovidbi, vodosnabdevanju i poljoprivredi.
Padavine krajem meseca donele su lokalno olakšanje, dok su vlažniji uslovi od proseka zabeleženi u delovima severne i severoistočne Evrope i Turske.
Posmatrajući period od januara do septembra 2026. godine, ova godina se trenutno rangira kao druga najtoplija u istoriji merenja, sa prosečnom globalnom temperaturom iza 2024. godine, a ispred 2023. i 2025. godine. Ukoliko poslednja tri meseca 2026. budu topla kao u 2023., godišnji prosek bi bio blizu proseka 2024. godine, koja je trenutno najtoplija godina u istoriji.