Optimalni agrotehnički rok za setvu pšenice, koji je istekao 25. oktobra, polako prolazi, a ratari i dalje seju, iako setva tokom novembra nosi rizik od smanjenja prinosa za 10 do 30 odsto. Kasna setva dovodi do toga da seme klija i niče tek krajem zime ili rano u proleće, čineći biljke osetljivijim na prolećnu sušu.
Ipak, usled klimatskih promena i čestih oktobarskih suša, optimalni rok se u praksi pomera i do 10. novembra. Sve posle ovog datuma smatra se kasnom setvom, mada stručnjaci ističu da ratari još uvek imaju vremena do 20. novembra.
Procene su da je pšenica posejana na između 250.000 i 300.000 hektara, što je polovina od planiranih površina za sezonu 2026/27. "Zlatni rok" za setvu je od 5. do 25. oktobra, jer u tom periodu biljka ima dovoljno vremena da razvije snažan korenov sistem i uđe u fazu bokorenja pre prvih jakih mrazeva.
Dva glavna razloga zbog kojih se očekivao stabilan ili veći obim setve, uprkos teškoj godini, jesu odustajanje mnogih ratara od setve uljane repice zbog nemogućnosti pripreme zemljišta usled suše, kao i stabilnost i sigurnost koju pšenica donosi. Ona predstavlja prvi siguran prihod u godini, naročito kada prolećne kulture podbace. Međutim, iz godine u godinu, setva pšenice donosi i neizvesnost, jer je njena cena već nekoliko godina ispod proizvođačke, a izvoz je otežan.
Ove sezone, setvu pšenice pratila je velika suša i tvrdo zemljište, što je bio glavni problem tokom oktobra. Deo ratara je odlagao radove čekajući kišu, dok je deo sejavao "na suvo". Padavine krajem oktobra i početkom novembra delimično su popravile vlagu u površinskom sloju zemljišta i omogućile nastavak setve.
Iako je plan bio ambiciozan (oko 600.000 hektara), ekonomska kriza, skuplji repromaterijal za 10 do 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i izostanak državnih subvencija za sertifikovano seme naterali su mnoge da smanje količine đubriva ili koriste seme "sa tavana".