Setva pšenice u Šumadiji još uvek nije počela usled posledica visokih temperatura tokom leta i dugog perioda bez padavina. Zemlja je, uprkos nedavnoj kiši, i dalje suva, te se ulazak traktora u njive očekuje krajem oktobra ili početkom novembra.
Poslednjih godina poljoprivrednici iz Šumadije sa setvom kreću kasnije zbog suve zemlje, iako je jesen odavno počela. Veliki sušni period tokom avgusta uticao je na stanje njiva, pa se čeka veća vlažnost za početak setve pšenice.
"Setva nije krenula i neće krenuti sigurno još par nedelja, dve nedelje najmanje. Ova kiša koja je pala dala je maksimalno 15 mililitara po kvadratnom metru, što je malo i u poslednja dva meseca nije bilo ozbiljne kiše tako da će biti problema u setvi ove godine. Uvek jedno petnaest dana idemo iza Vojvodine i u Vojvodini setva uvek krene petnaestak dana pre nego u Šumadiji", rekao je Blagoje Kovačević, zamenik direktora Centra za strna žita i razvoj sela.
U Šumadiji poljoprivrednici povećavaju površine pod strnim žitima jer kulture koje dolaze pre velikih suša daju veću sigurnost proizvođačima.
"Strna žita se provuku, poslednje tri godine je bilo tako i prinosi su negde bili na nivou, ono što mi ovde kažemo jedan ar jedan džak to je pet tona po hektaru i to je otprilike prosek za dobre domaćine i to posebno ako pričamo u odnosu na kukuruz, a ove godine nažalost se to odnosi i na suncokret na ovim prostorima. Kada je reč o sortama, sortiment je poslednjih godina skoro isti, naiđu neke nove sorte, posebno iz inostranstva a iz našeg iskustva u poslednje vreme slabije dolaze sorte, međutim tu velike razlike u otpornosti na sušu i nema", dodao je Kovačević.
"Mi osim strnih žita i kukuruza nemamo šta drugo da sejemo. Dobro, tu je suncokret u manjem obimu i soja, ni oni nisu otporni na sušu. Mnogi komentarišu da bi trebalo da sejemo više sirka, ali problem je i tržište, šta da radimo sa tim sirkom tako da su strna žita jednostavno najbolja od svih. Pokazalo se i da u sušnim godinama ti prinosi ne variraju toliko koliko varira prinos kukuruza. Naše sorte i sortimenti upravo su i selekcionisani da opstanu u tim uslovima kakvi su kod nas. Pored otpornosti na bolesti naš sortiment poseduje otpornost i na štetočine, ali i na nedostatak padavina kao i na visoke temperature", izjavio je Kamenko Bratković, naučni saradnik Centra za strna žita i razvoj sela.
Centar za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu baštini tradiciju dugu 128 godina. Iako danas rade u manjem obimu, njihov sortiment je i dalje poznat širom Srbije.