On je istakao da Srbija po stepenu razvijenosti nije ni među najnerazvijenijim, niti među najrazvijenijim državama, zbog čega bi bilo očekivano da bude približno evropskom proseku i kada je reč o bezbednosti saobraćaja.
„Saobraćaj je odraz kulture Srbije“, Vujanić je ocenio da ponašanje ljudi u saobraćaju oslikava njihov odnos prema životu i društvu u celini.
„Saobraćaj je reprezent načina života i ono što vidimo u saobraćaju je odraz kulture Srbije“, rekao je on za Tanjug.
Prema njegovim rečima, jedan od problema je i neadekvatan način kažnjavanja vozača koji krše propise i izazivaju nezgode. Smatra da novčane kazne, naročito kada postoji mogućnost popusta za brzo plaćanje, nisu dovoljno efikasne.
Profesor smatra da bi za vozače mnogo ozbiljnija kazna bila privremena zabrana upravljanja vozilom. Kao primer naveo je predlog da osoba koja napravi prekršaj mora nekoliko dana da ostavi automobil u javnoj garaži i plati njegovo parkiranje.
„Za vozača u Srbiji kazna je oduzimanje dozvole i zabrana vožnje. Ja stalno predlažem da ako neko pogreši u saobraćaju, da se kazni tako što će dva ili pet dana da parkira auto u javnoj garaži i da plati. Onda ima štetu jer mora da plati, a drugo, nema auto dva dana“, objasnio je Vujanić.
Govoreći o uzrocima velikog broja saobraćajnih nesreća, Vujanić je naglasio da je ljudski faktor ubedljivo najvažniji. Prema njegovim rečima, zbog greške na putu godišnje se dogodi najviše do 10 odsto nezgoda, dok je zbog kvara ili otkazivanja vozila uzrokovano do tri odsto.
„Šta ćemo sa ostalih više od 80 odsto nezgoda koje nisu vezane ni za otkaz vozila ni za grešku puta? Sve ovo ostalo, kad odbijete vozilo koje je zanemarljivo i greške puta, ostaje na čoveku“, istakao je profesor.
On smatra da vozači u Srbiji često potcenjuju opasnost i ne razmišljaju dovoljno o tome da neodgovornom vožnjom mogu ugroziti ne samo sebe već i živote drugih ljudi.
Vujanić je ukazao i na to da alkohol nije odgovoran za najveći broj saobraćajnih prekršaja i nezgoda, već da mnogo veći problem predstavljaju nepažnja i olako shvatanje vožnje. Prema njegovim podacima, između 10 i 12 odsto prekršajnih prijava odnosi se na alkohol, dok je alkohol uzrok oko tri odsto saobraćajnih nezgoda.
„Onih 97 odsto nisu alkoholisani i tu je bukvalno u pitanju nepažnja i olako doživljavanje vožnje, odnosno neprihvatanje da je to opasno i da možete ugroziti i sebe i druge“, rekao je on.
Kao primer zemlje koja je postigla visok nivo bezbednosti na putevima, Vujanić je izdvojio Japan. Prema njegovoj oceni, tome su doprineli rigorozne kazne za kršenje propisa, bezbedna vožnja, kvalitetna vozila i semafori.
Profesor je posebno naglasio značaj poštovanja drugih učesnika u saobraćaju i svesti o vrednosti ljudskog života.
„Oni su to postigli uvažavanjem, oni su ljudi kod kojih se lako mogao dići nivo ophođenja, da se uvažava tuđi život“, zaključio je Vujanić.