Kada preduzeće zapadne u finansijske probleme, zaposleni su često prvi koji osete posledice, a situacija se dodatno komplikuje kada firma ode u stečaj. Postavlja se pitanje prioriteta u naplati dugova i mogućnosti da se radnicima isplati bar deo zaostalih zarada.
Prema Zakonu o stečaju, neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih nalaze se u prvom isplatnom redu, ali samo do iznosa minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, uz zakonom predviđenu kamatu. Deo potraživanja koji prelazi ovaj zakonom zaštićeni iznos svrstava se u treći isplatni red, zajedno sa drugim poveriocima. Pre isplate poverilaca, podmiruju se troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase.
Ukoliko nema dovoljno novca za sve poverioce istog reda, raspoloživa sredstva dele se srazmerno njihovim priznatim potraživanjima. Čak ni prvi isplatni red ne garantuje potpunu naplatu duga.
Najvažniji korak za radnika je blagovremena prijava potraživanja. Nakon otvaranja stečajnog postupka, poverioci se pozivaju da prijave dugovanja u roku od 30 do 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečaja. Potrebno je podneti prijavu nadležnom privrednom sudu uz dokumentaciju koja dokazuje osnov i iznos duga.
Postoji i mogućnost isplate preko Fonda solidarnosti, koji može isplatiti deo zaostalih zarada za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečaja, ograničeno na nivo minimalne zarade. Da bi se ostvarilo pravo na isplatu preko Fonda, potraživanje mora biti prethodno utvrđeno u stečajnom postupku, a zatim se podnosi zahtev Fondu u roku od 45 dana.
Važno je reagovati na vreme, prijaviti potraživanje i proveriti mogućnost isplate preko Fonda solidarnosti, jer propuštanje zakonskih rokova može značiti gubitak prava na naplatu.