Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava 16. oktobra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ukazuje na značaj očuvanja domaće proizvodnje, obezbeđivanja dovoljnih količina bezbedne i kvalitetne hrane i zaštite interesa potrošača. Tokom prethodnog perioda doneto je više propisa kojima se unapređuju standardi kvaliteta prehrambenih proizvoda, sprečava obmanjivanje potrošača i podstiče domaća proizvodnja.
Ovogodišnji Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) „Inovacijama danas, hranimo sutrašnjicu“, koji ukazuje na značaj znanja, inovacija i savremenih tehnologija za budućnost proizvodnje hrane.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu prof. dr Dragan Glamočić istakao je da Srbija ima značajne poljoprivredne potencijale, ali i odgovornost da ih sačuva i unapredi, posebno u uslovima klimatskih promena i nestabilnosti svetskih tržišta.
„Hrana je osnova života, a njena proizvodnja jedan od najvažnijih poslova za svaku državu. Zato je naša obaveza da čuvamo domaću poljoprivredu, podržavamo naše proizvođače i obezbedimo da građani imaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj hrani. Iza svakog proizvoda na našoj trpezi stoje rad, znanje i trud poljoprivrednika. Bez njih nema ni sigurne proizvodnje hrane, a naš zadatak je da stvaramo uslove u kojima će moći da razvijaju svoja gazdinstva i žive od svog rada“, poručio je Glamočić.
Jedna od značajnih mera u oblasti zaštite potrošača jeste Uredba o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti, čija je primena počela 1. avgusta 2025. godine. Ovom uredbom propisano je jasno označavanje proizvoda koji sadrže biljne masti kao zamenu za mlečnu mast, kako potrošači ne bi bili dovedeni u zabludu da kupuju tradicionalne mlečne proizvode. Propisano je i njihovo fizičko razdvajanje od mlečnih proizvoda u prodajnim objektima.
Ministarstvo je tokom 2026. godine uvelo i grafičku oznaku „100% iz Srbije“, kojom se potrošačima omogućava lakše prepoznavanje proizvoda domaćeg porekla koji ispunjavaju propisane uslove. Istovremeno su unapređena pravila deklarisanja mleka i mlečnih proizvoda, kao i označavanja zemlje porekla mesa i proizvoda od mesa.
Posebna pažnja posvećena je i kvalitetu prerađevina od voća. Novim Pravilnikom o voćnim sokovima i određenim srodnim proizvodima preciznije su uređeni njihov sastav, proizvodnja i deklarisanje. Uvedene su nove kategorije voćnih sokova sa smanjenim sadržajem šećera, a za pojedine vrste nektara propisana su stroža ograničenja u pogledu dodavanja šećera i meda. Cilj je da potrošači dobiju jasne informacije o sastavu proizvoda i da domaća prehrambena industrija bude usklađena sa savremenim evropskim standardima.
Izmenama propisa o kvalitetu džemova, želea, marmelade i pekmeza predviđeno je i povećanje minimalnog udela voća u pojedinim kategorijama proizvoda. Tako će za proizvodnju jednog kilograma džema biti potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, umesto dosadašnjih 350 grama, dok će za ekstra džem minimum biti povećan sa 450 na 500 grama. Primena novih pravila za voćne sokove i ove kategorije prerađevina počinje 1. januara 2028. godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena da usklade proizvodnju i deklaracije.
Ove regulatorne mere deo su širih aktivnosti Ministarstva usmerenih na unapređenje kvaliteta hrane, transparentnije deklarisanje i zaštitu potrošača. Istovremeno, Ministarstvo nastavlja da podržava poljoprivrednike kroz podsticaje, ulaganja u modernizaciju proizvodnje, sisteme za navodnjavanje, digitalizaciju i primenu savremenih tehnologija. Poseban značaj ima podrška mladim poljoprivrednicima i porodičnim gazdinstvima, kao važnim nosiocima domaće proizvodnje hrane i razvoja sela.
Klimatske promene, suše i sve učestalije vremenske nepogode dodatno ukazuju na potrebu prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje novim uslovima. Očuvanje plodnosti zemljišta, racionalno korišćenje vode i ulaganje u znanje i inovacije predstavljaju važne preduslove za stabilnu proizvodnju hrane u narednim godinama. Svetski dan hrane prilika je i da se ukaže na značaj smanjenja rasipanja hrane. Dok se milioni ljudi širom sveta suočavaju sa glađu i nedostatkom osnovnih životnih namirnica, značajne količine proizvedene hrane svakodnevno se bacaju.
„Hrana ne sme da se podrazumeva, niti da se olako rasipa. Potrebno je mnogo rada, vremena i resursa da bi stigla od njive do trpeze. Zato je važno da svi, od proizvođača do potrošača, pokažemo odgovornost prema hrani, ali i prema ljudima koji je proizvode.
Srbija ima vredne domaćine, bogatu poljoprivrednu tradiciju i znanje koje treba da prenesemo budućim generacijama. Naša je dužnost da te vrednosti sačuvamo i stvorimo uslove da srpska poljoprivreda nastavi da se razvija“, zaključio je ministar Glamočić.
Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16. oktobra, na dan osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) 1945. godine, sa ciljem podizanja svesti o borbi protiv gladi, dostupnosti hrane i značaju održive poljoprivredne proizvodnje.