Sportski kardiolog Nebojša Tasić najavio je da će od 1. januara u Srbiji početi skrininzi za rano otkrivanje povišenog holesterola, dijabetesa i srčanih problema kod dece. Cilj ovih pregleda je blagovremeno otkrivanje bolesti kako bi se sprečile ozbiljne posledice i smanjio rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Uvođenje novih skrininga povezano je sa sve većim brojem gojazne dece, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i nepravilnom ishranom. Zabrinjavajuće je što se ateroskleroza, bolest koja oštećuje krvne sudove, može javiti još u detinjstvu. Podaci iz 2019. godine pokazuju da je gotovo svako peto dete uzrasta od pet do šest godina gojazno, dok je taj procenat među decom od sedam do 14 godina 12,9 odsto.
„U poslednjih deset godina Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na dramatičan porast broja gojazne dece u Evropi i svetu, čemu doprinose sedeći način života i loša ishrana. U Srbiji je situacija takođe alarmantna“, upozorio je Nebojša Tasić.
Skrining će obuhvatiti merenje holesterola i šećera u krvi, krvnog pritiska, kao i EKG. Ovi pregledi biće deo obaveznog sistematskog pregleda pred polazak u školu, bez potrebe za dodatnim odlascima kod lekara. Na ovaj način moguće je otkriti nasledno povišen holesterol (porodičnu hiperholesterolemiju) i dijabetes tipa 1. U 12. godini predviđen je i dodatni pregled za otkrivanje dijabetesa tipa 2.
„Ako kod deteta u sedmoj godini otkrijemo povećan rizik, možemo odmah da utičemo na njegove životne navike, poboljšamo fizičku aktivnost i promenimo način ishrane. Tako mu dajemo šansu da živi zdravo i kvalitetno“, istakao je Tasić.
Posebna pažnja biće posvećena deci koja se aktivno bave sportom, za koje su neophodni detaljni sistematski i kardiovaskularni pregledi, kao i redovno praćenje zdravstvenog stanja.
Skrininzi slični ovima koji se uvode u Srbiji već se sprovode u Japanu, Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Tasić je pozvao roditelje da se odazovu pregledima, naglašavajući važnost prevencije za zdravlje i budućnost dece. Na zdravlje najmlađih sve više utiču i promene u načinu života, poput dugotrajnog sedenja, upotrebe mobilnih telefona, konzumiranja vejpova i energetskih pića, kao i brze hrane.