Srbija se sve više suočava sa uticajima mediteranske klime, dok prelazna godišnja doba ubrzano gube svoj značaj, a klimatski ekstremi postaju sve izraženiji. Profesor dr Geonaunka Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta upozorava da se klima u Srbiji menja, te da se umesto umereno-kontinentalne, sve više približavamo mediteranskoj i suptropskoj vlažnoj klimi na oko 20% teritorije.
"Ulazimo u zonu klimatskih ekstrema, gubimo prelazna godišnja doba. To sam pričao i pre par godina, to se dešava ubrzano. Ne treba sad da se plašimo, nećemo potpuno biti Mediteran. Međutim, imamo izuzetno jake prodore mediteranske klime, pogotovo istok i jug Srbije. Kada gledamo tu klimatsku klasifikaciju pre 50-ak godina, ona se potpuno promenila. Mi smo učili u školama da je naša klima kontinentalna, umereno-kontinentalna, sad bih je ovako nazvao: umereno-kontinentalna i kontinentalna u 80% teritorije, a 20% teritorije mediteranska, pa čak i suptropska vlažna. Znači, bliži smo Mediteranu nego Arktici", kazao je Valjarević.
Profesor naglašava da klimatske promene direktno utiču na osnovne potrebe stanovništva kao što su voda, hrana i energija, te da je neophodno ozbiljnije pripremanje države za predstojeće uslove. Balkan je, prema njegovim rečima, jedno od žarišta zagrevanja u Evropi, sa značajnim porastom srednjih temperatura u poslednjih 60 godina.
Posebno zabrinjavajući podatak odnosi se na reke. "Ako se ovako nastavi sa klimatskim ekstremima, izgubićemo 25 odsto vodotokova, odnosno pritoka. Svaka četvrta, koja je kraća, pošto pričamo o dužini od 20 km. Jedno istraživanje koje sam radio u časopisu, objavio sam pre dve godine – gledao sam reke, sve teritorije Republike Srbije, tri sliva – i zaključio sam da je negde oko 300 reka je nestalo. Svaka druga reka, koja je kraća od 25 kilometara – ne postoji. Gde su te reke?", rekao je profesor Valjarević.
Problem nije samo u količini padavina, već i u načinu na koji padaju. Kiša i sneg se ne raspoređuju kao ranije, što ima ozbiljne posledice. "To je bila zapravo niska količina padavina. Zato što su te reke potpuno zavisne od kišnog vodnog režima. Imamo dva režima: kišni i snežni. Ovde kod nas, u većim gradovima, urbanizacija je drugi problem. Mi moramo da radimo na više frontova. Nisam svemoguć. Mislim da država pod hitno mora da napravi jedan okrugli sto, da pozove sve naučnike, sve stručnjake koji se bave analizom prostora, da vidimo šta nas čeka u sledećih 5, 10, 20, 50, pa i 100 godina."
Što se tiče zima, ne treba očekivati one kakve su nekada bile. "Ja verujem da će ovo biti cik-cak, tako ja to zovem. Imaćemo nešto snega. Biće i topla zima i hladna zima, ali ne nikako kao pre. To je moje mišljenje. Nema više onih zima sa snegom. Nema onih zima sa snegom od metra. Mislim da će snega malo više biti u gradovima tokom februara. Nešto malo tokom decembra, a prve pahulje u novembru, po mom modelu", prognozira Valjarević.
Najdramatičniji scenario predviđa da bi do 2100. godine, ukoliko se sadašnji trend nastavi, prosečna temperatura u Srbiji mogla dostići 50 stepeni Celzijusa, a 45% teritorije bi imalo potpuno novu klimu. Ipak, profesor naglašava da panika nije rešenje, već da je ključ u adaptaciji i planiranju.
Kao jedno od rešenja za ublažavanje efekata urbanog toplotnog ostrva i boljeg upravljanja padavinama, Valjarević predlaže izgradnju pomoćnih jezera u gradovima, slično sistemima u Singapuru i Hong Kongu. "Kad bismo napravili taj plan sa tim orijentacionim jezerima, ja vam kažem da bi Beograd imao 5-6 stepeni preko leta nižu temperaturu. Onda bi amortizovali apsolutno urbanu klimu", zaključuje profesor.