Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 4. avgusta, obeležavaju praznik posvećen Blagoj Mariji, sestri Ilije Gromovnika.
Praznik posvećen Blagoj Mariji je ujedno i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovan u narodu, posebno među ženama.
Prema narodnom verovanju, Blaga Marija je bila sestra Svetog Ilije, te se zbog toga u narodu za moguće vremenske nepogode, grmljavinu i grad kaže da "brat i sestra razgovaraju".
Ovaj dan je u stvari spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz planinskih predela Sirije, iz okoline grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova.
Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mirodonosica ravnopostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Ovaj praznik spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Og<bos>enu Mariju i Svetu Petku, ništa ne radi u kući niti u polju, da se svetica ne bi uvredila.
Postoji običaj da na ovaj praznik žene treba da zamisle želju, zapale sveću i pomole se svetiteljki.
Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.