Crna trulež vinove loze, bolest koju izaziva gljiva Guignardia bidwellii, predstavlja sve značajniju pretnju za proizvodnju grožđa. Iako je u drugim zemljama dugi niz godina prisutna i ugrožava vinograde, kod nas je do sada bila u drugom planu. Za razliku od plamenjače i pepelnice, crna trulež se sporije širi, ali rano ostvaruje zarazu i napada sve delove vinove loze.
Simptomi bolesti se na lišću javljaju u vidu malih okruglih pega, čija boja varira u zavisnosti od sorte grožđa. Na bobicama se bolest manifestuje sitnim tačkastim pegama, koje se mogu proširiti i do 1 cm dnevno, nakon čega se bobica suši, smežura i postaje tvrda, poput tamnoplave mumije. Ceo grozd može biti zahvaćen bolešću.
Gljiva prezimljava u opalim bobicama na površini zemljišta ili na zaraženim grozdovima na čokotu. Infekcija se, kao i kod drugih bolesti, ostvaruje posle kiše. Najbitnije je sprečiti primarne zaraze koje su vrlo rane. U suprotnom, ako dođe do zaraze, u okviru pega se formiraju piknidi sa piknosporama koje služe za dalje širenje bolesti. Bobice su najosetljivije u precvetavanju.
Mere suzbijanja obuhvataju mehaničke i hemijske metode. Mehaničke mere podrazumevaju uklanjanje zaraženih mumificiranih grozdova radi smanjenja infektivnog potencijala. Hemijske mere se zasnivaju na korišćenju protektivnih fungicida u redovnom programu zaštite vinove loze. Suzbijanje crne truleži počinje nešto ranijim tretmanima, slično kao i suzbijanje pepelnice, kada su lastari dugi 10 cm i traje do početka zrenja grožđa. Dalja tretiranja se izvode u intervalu od 10-14 dana preparatima za suzbijanje pepelnice i plamenjače. Po završenom cvetanju ovim preparatima dodavati i preparate za suzbijanje Botritisa koji će delovati i na crnu trulež.