Pitanje zloupotrebe bolovanja predstavlja jedno od najčešćih pravnih sporova između poslodavaca i zaposlenih u Srbiji. Dok radnici često veruju da ih lekarske doznake u potpunosti štite od otkaza, poslodavci sve češće proveravaju opravdanost odsustva sa posla.
Advokat Kristina Anđelković je u emisiji "TV Prva" detaljno objasnila pravne procedure otvaranja i provere bolovanja, zakonske rokove, kao i zablude o angažovanju privatnih detektiva i prava roditelja kada im se dete razboli.
Kada zaposleni oseti zdravstvene tegobe, obavezan je da se javi izabranom lekaru koji izdaje lekarski izveštaj i doznake. Zaposleni je dužan da u roku od tri dana dostavi doznake poslodavcu. Tokom privremene sprečenosti za rad, zaposlenom se isplaćuje 65% od zarade, osim u slučajevima povrede na radu ili profesionalne bolesti, kada se isplaćuje 100% zarade. Ukoliko radnik ne može lično da dostavi dokumentaciju zbog teškog zdravstvenog stanja ili bolničkog lečenja, dužan je da telefonski obavesti kadrovsku službu, a doznake dostavi u roku od tri dana od prestanka tih okolnosti.
Bojanje preko 30 dana preuzima RFZO. Sve do 30 dana, bolovanje ide na teret poslodavca, a lekar opšte prakse vodi pacijenta. Nakon isteka 30 dana, zaposleni je dužan da se obrati lekarskoj komisiji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) koja procenjuje da li je i dalje sprečen za rad. Od tog trenutka, isplata prelazi na teret države. Kod dugotrajnih bolovanja, komisija je dužna da proceni i stepen radne sposobnosti radnika.
Ukoliko poslodavac posumnja u opravdanost odsustva, ima na raspolaganju zakonske mehanizme. Poslodavac ima pravo da u roku od 30 dana od izdavanja lekarskog izveštaja podnese pismeni zahtev RFZO-u za vanrednu kontrolu bolovanja. Stručni tim komisije tada poziva radnika, vrši uvid u medicinsku dokumentaciju ili obavlja vanredni pregled. Angažovanje privatnih detektiva, praćenje ili neovlašćeno snimanje radnika je strogo zabranjeno i predstavlja krivično delo. Međutim, fotografije sa letovanja ili dokazi sa društvenih mreža mogu poslužiti kao motiv da poslodavac pokrene zvaničan postupak pred RFZO-om.
Jedna od najvećih zabluda zaposlenih jeste verovanje da otvaranjem bolovanja mogu izbeći otkaz ako su prethodno napravili propust na poslu. Zaposleni može dobiti otkaz dok je na bolovanju ukoliko je otkazna procedura započeta pre otvaranja bolovanja ili ako je razlog otkaza povreda radne obaveze nastala ranije. Samo bolovanje ne može biti razlog za raskid ugovora, ali nije prepreka za uručenje otkaza. Jedina kategorija koja je potpuno zaštićena od otkaza tokom odsustva jesu trudnice, porodilje i lica na odsustvu radi nege deteta, kojima se ugovor na određeno automatski produžava.
Ukoliko poslodavac samovoljno, bez sprovedene provere pred komisijom RFZO-a, uruči otkaz tvrdeći da je bolovanje lažno, reč je o nezakonitom otkazu koji zaposleni lako obara na sudu.
Kada se dete razboli, bolovanje otvara nadležni pedijatar. Za dete mlađe od 7 godina, bolovanje traje do 15 dana (mogućnost produženja do 30 dana komisijski). Za dete starije od 7 godina, bolovanje traje do 7 dana (mogućnost produženja do 14 dana). Uslov je da su oba roditelja u radnom odnosu, osim u slučaju samohranih roditelja ili sprečenosti drugog roditelja.
Krajnja posledica utvrđene zloupotrebe bolovanja jeste otkaz ugovora o radu usled teže povrede radne discipline.