Redovno povećanje penzija nije diskreciona odluka Vlade, već zakonska obaveza, ističe glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić. Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzije se usklađuju jednom godišnje, počev od decembarske isplate, po unapred utvrđenoj formuli. Visina povećanja zavisi od učešća penzijskih rashoda u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Ukoliko izdvajanja za penzije čine manje od deset odsto BDP-a, penzije se u potpunosti usklađuju sa rastom prosečne neto zarade. Kada je učešće između deset i 10,5 odsto BDP-a, primenjuje se kombinacija polovine rasta prosečne neto zarade i polovine inflacije. Ako penzijski rashodi dostignu ili premaše 10,5 odsto BDP-a, usklađivanje se vrši isključivo prema inflaciji.
„Zbog toga promena vlasti sama po sebi ne bi trebalo da utiče na dinamiku rasta penzija. Ukoliko ne bude većih ekonomskih potresa, a ne očekuju ih u srednjem roku, niti dođe do izmene zakonske formule, penzije bi trebalo da nastave da rastu približno dosadašnjim tempom“, navodi Medić.
Ipak, buduća Vlada moraće da vodi računa o tome da povećanje penzija prati realne mogućnosti privrede i državnog budžeta. Medić podseća da je fiskalna politika Srbije do nedavno vođena relativno konzervativno, te da bi bilo važno da se i ubuduće zadrži oprez prema preuzimanju trajnih budžetskih obaveza.
Prema dugoročnim projekcijama Fiskalnog saveta, koje obuhvataju period od 2025. do 2070. godine, dosadašnje penzijske reforme obezbedile su finansijsku stabilnost sistema. Posebno se ističe promena uvedena 2022. godine, kada je u švajcarsku formulu za usklađivanje penzija ugrađen automatski makroekonomski stabilizator, čija je uloga da penzijski rashodi dugoročno ostanu oko ciljanog nivoa od deset odsto BDP-a.
Na taj način, demografsko starenje stanovništva ne bi trebalo da izazove finansijski kolaps sistema, već bi se njegovi efekti prvenstveno odrazili na odnos prosečnih penzija i plata. Očekuje se da odnos prosečne penzije i prosečne zarade 2040. godine bude tek neznatno niži nego 2025. godine, ali bi u drugoj polovini posmatranog perioda taj odnos mogao da se spusti na oko 38 odsto.
Fiskalni savet smatra da bi taj trend, ukoliko društvo želi da očuva povoljniji odnos penzija i zarada, trebalo preventivno rešavati. Kao ekonomski najpovoljniju mogućnost izdvaja postepeno povećanje efektivne starosne granice za odlazak u penziju, uz blagovremeno najavljivanje promena.