Prema istraživanju organizacije Oxfam, najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije značajno ulaže u pripremu za katastrofe, oporavak i obnovu, tržište koje bi do 2029. godine moglo dostići vrednost od 92 milijarde dolara godišnje. Ovo najbogatijim ljudima donosi "dvostruku dividendu" od klimatske krize, a istovremeno im daje podsticaj da odlažu ili ometaju mere za rešavanje problema, čime se pogoršava globalna nejednakost.
Džin Meklin, direktorka za uticaj i zagovaranje u Oxfamu, izjavila je: "Superbogati imaju koristi na oba kraja krize: prvo, kroz kontinuirana ulaganja u zagađujuće industrije, a drugo, kroz ulaganja u rastuću 'ekonomiju prilagođavanja' – usluge oporavka i obnove prodaju se svetu koji se zagreva. Stanovništvo koje je najmanje doprinelo klimatskoj krizi snosi njene najteže posledice, dok su oni koji su je izazvali u najboljem položaju da zaštite sebe".
Izveštaj takođe ukazuje da najbogatijih 0,1 odsto ljudi na planeti, grupa od osam miliona ljudi, odgovorno je za veće emisije ugljenika nego najsiromašnijih 3,5 milijardi ljudi zajedno. Njihov način života, uključujući korišćenje privatnih aviona, doprinosi ekstremnim toplotnim talasima, ali najveći uticaj potiče od njihovih investicija.
Novi Oxfamov indeks "uništi i obnovi" (Destroy and Rebuild Index) identifikuje 217 kompanija koje doprinose klimatskom slomu ili posluju u oblasti prilagođavanja na njega, pružajući usluge poput rashladnih uređaja, zaštite od poplava, protivpožarne opreme, hrane i osiguranja. Prošle godine ove kompanije su ostvarile prosečan prihod od 1,8 milijardi američkih dolara, a akcionarima su isplatile milijardu dolara u vidu dividendi. Dve najveće kompanije za upravljanje imovinom, BlackRock i Vanguard, poseduju akcije u 92 odsto kompanija obuhvaćenih indeksom, u vrednosti većoj od bilion dolara.
Krize izazvane ekstremnim vremenskim uslovima ili ratovima takođe povećavaju profite velikih kompanija za trgovinu hranom, kojima dominiraju milijarderi. Njihovo bogatstvo se povećalo za 120 milijardi dolara od 2020. godine. Oxfam navodi primer rasta cena kakaa od 231 odsto nakon ekstremnih vremenskih nepogoda u zapadnoj Africi 2024. godine, od čega lokalni poljoprivrednici nisu imali koristi.
Oxfam zahteva veće poreze za bogate, privatne avione, naftne i gasne kompanije i preduzeća koja zagađuju životnu sredinu. Organizacija poziva vladu Ujedinjenog Kraljevstva da unapredi svoje obaveze u pogledu međunarodnog finansiranja klimatskih mera, tako da se ono zasniva na bespovratnim sredstvima, a ne na kreditima, kao i da zaustavi ostvarivanje profita na račun klimatskih katastrofa.