Noćas, tačno u 2 sata i 5 minuta iza ponoći, na severnu poluloptu uselila se jesen. Dok se u školskim udžbenicima njen dolazak vezuje za 22. septembar, priroda ima sopstveni časovnik. Razlog za pomeranje datuma leži u neusaglašenosti kalendara i stvarne putanje Zemlje oko Sunca. Naime, Zemlji je za pun krug oko Sunca potrebno oko 365 dana, pet sati i četrdeset devet minuta. Ovaj višak od skoro šest sati svake godine pomera trenutak ravnodnevice unapred, a prestupna godina sa 29. februarom vrši korekciju.
Jesen je stigla 23. septembra u 2.05 časova, kada je na severnoj hemisferi počeo ovaj godišnji period, dok je na južnoj počelo proleće. Danas je dan jesenje ravnodnevice, kada su noć i dan približno iste dužine. Od sada slede sve kraći dani i sve duže noći.
Jesen će trajati do 21. decembra u 9.50 časova, kada počinje zima.
U trenutku zvaničnog nastupa jeseni, centar Sunčevog diska preseca nebeski ekvator, krećući se sa severne ka južnoj nebeskoj hemisferi. Tada obe Zemljine polulopte dobijaju gotovo identičnu količinu sunčeve svetlosti.
Iako reč "ekvinocij" sugeriše savršenu jednakost, dan zapravo traje nekoliko minuta duže od noći zbog dva faktora: atmosferske refrakcije koja savija Sunčeve zrake, te geometrije merenja izlaska i zalaska Sunca prema gornjoj ivici diska. Prava geometrijska jednakost dana i noći nastupiće tek za nekoliko dana, nakon čega će noć nepovratno preuzeti primat do zimske kratkodnevice.