Klimatske promene sve više oblikuju poljoprivredu u Srbiji, a posledice su posebno vidljive u voćarstvu. Promene u temperaturi, rasporedu padavina i učestalost vremenskih nepogoda menjaju uslove za uzgoj tradicionalnih voćnih vrsta kao što su jabuke, kruške, šljive i višnje.
Prema rečima vanredne profesorke Biserke Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prosečna godišnja temperatura u poslednjoj deceniji viša je za skoro dva stepena u odnosu na period od 1981. do 2010. godine, dok je količina padavina smanjena za oko 20 milimetara godišnje. Ovo dovodi do toga da neke voćke, poput višanja, šljiva i vinove loze, sve češće zahtevaju navodnjavanje, što povećava troškove proizvodnje.
Istovremeno, toplija klima stvara povoljnije uslove za uzgoj voćnih vrsta koje su ranije smatrane previše osetljivim za Srbiju. Već postoje zasadi kivija, kakija, žižule, pistacije, nara, pa čak i masline. "Kivi, kaki i žižula pripadaju voćnim vrstama koje mogu da podnesu nešto hladnije klimatske uslove. To ih razlikuje od pravih suptropskih voćaka, poput smokve i nara, koje su osetljivije na hladnoću", objašnjava profesorka Milić.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da toplija klima sama po sebi ne garantuje uspeh za sve nove vrste. Važnu ulogu imaju lokalitet, nadmorska visina, izbor sorte i način zaštite. Posebno perspektivnom vrstom za budućnost, zbog svoje otpornosti na toplotu, sušu i hladnije periode, profesorka Milić izdvaja kinesku urmu, odnosno žižulu.
Voćari će morati da se prilagode novim uslovima, što podrazumeva ulaganje u sisteme za navodnjavanje, zaštitu od grada, zasenu, zaštitu od mraza, ali i od jakog vetra. Proizvodnja u zaštićenom prostoru, poput plastičnih tunela i plastenika, takođe postaje sve značajnija kao način prilagođavanja klimatskim promenama.