Mala Gospojina, praznik rođenja Presvete Bogorodice, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što ga svrstava među najznačajnije praznike. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine poseduje posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz ovog perioda mogu ostati sveža tokom cele godine, a pilići izleženi tada biće dobre kokoši nosilje.
Prema predanju, roditelji Bogorodice, Joakim i Ana, dugo nisu imali dece i usrdno su se molili Bogu. Kada im je molitva uslišena, ćerki su dali ime Marija, što znači "visoka" ili "gospodareća". Ana se zavetovala da će dete, muško ili žensko, posvetiti Gospodu Bogu na službu. Marija je sa tri godine odvedena u hram, a sa četrnaest se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, arhangel Gavrilo saopštio blagovest da će roditi Sina Božijeg.
Scena Rođenja Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci predstavlja čest motiv na pravoslavnim ikonama i freskama. Kralj Milutin, poznat kao zadužbinar, posvetio je crkvu u kompleksu Studeničkog manastira roditeljima Bogorodice.
Mladi se posebno raduju Maloj Gospojini i savetuje im se da pohode svetinje. U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, često povezane sa temom rađanja. Neke porodice, iako ne slave slavu, provode više dana u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju vašari.
Postoji verovanje da će jesen i zima biti blagi ukoliko na današnji praznik bude vedro i sunčano. Međutim, kao i na Veliku Gospojinu, postoje i određene zabrane. Žene se savetuju da danas ne obavljaju kućne poslove poput spremanja kuće ili pranja veša. Takođe, veruje se da na Malu Gospojinu ne treba započinjati nove poslove, već ih odložiti za naredne dane. Od Male Gospojine tradicionalno su počinjale jesenje svadbe.
U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala početak oranja i setve ozimnih useva, a često su se priređivale i stočarske svečanosti.
Na Malu Gospojinu u mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. Mnoge porodice slave ovaj praznik kao svoju Krsnu slavu.
Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina s kraja 14. veka.
Mala Gospojina je nepokretan praznik, što znači da ima stalno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom. Ostali praznici posvećeni Bogorodici uključuju Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i praznike koji obeležavaju događaje iz njenog života, poput Pokrova Presvete Bogorodice.