Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača, koji se obeležava 16. septembra, ove godine nosi slogan „Globalna akcija za hladniju planetu”. Ovaj dan potvrđuje da je zajednička akcija, utemeljena na naučnim dokazima, ključna za rešavanje brojnih ekoloških problema, uključujući i klimatske promene.
Pre više od četiri decenije, 1985. godine, potpisana je Bečka konvencija, čime je međunarodna zajednica prvi put odlučila da zajednički deluje na očuvanju ozonskog omotača i zaštiti planete od štetnog UV zračenja. Samo dve godine kasnije, 1987. godine, usvojen je Montrealski protokol, istorijski sporazum koji je postepeno ukinuo upotrebu hlorofluorougljenika (CFC) i drugih hemikalija odgovornih za stvaranje rupa u ozonskom omotaču.
Naučnici su tokom 1970-ih godina otkrili da ljudske aktivnosti i industrijski gasovi polako uništavaju stratosferski ozonski sloj. Sredinom 1980-ih potvrđeno je postojanje ogromnog oštećenja iznad Antarktika, poznatijeg kao „ozonska rupa“. Kao odgovor na ovu opasnost, svetski lideri i naučnici su 16. septembra 1987. godine potpisali Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1994. godine donela odluku da se ovaj datum proglasi zvaničnim praznikom ekologije, a prva globalna proslava održana je 16. septembra 1995. godine. Značajno je da je Montrealski protokol jedini sporazum Ujedinjenih nacija u istoriji koji su ratifikovale sve države na svetu – ukupno 198 članica. Kroz akcije koje ovaj dan promoviše, uspešno je ukinuto 99 odsto svih supstanci koje oštećuju ozon (poput hlorofluorougljenika – CFC) koje su se nekada masovno koristile u frižiderima i sprejevima.
Za razliku od mnogih drugih ekoloških problema, proslava ovog dana slavi stvarne rezultate. Naučni podaci potvrđuju da se ozonski omotač obnavlja. Očekuje se da se iznad većeg dela planete vrati na nivo pre 1980. godine do sredine ovog veka, dok će se iznad Antarktika potpuno zalečiti oko 2066. godine. Fokus proslave poslednjih godina stavljen je na energetski efikasno i održivo hlađenje. Bez akcija koje ovaj dan veliča, život na Zemlji bio bi ozbiljno ugrožen.
Ozonski omotač je deo Zemljine atmosfere i predstavlja „poslednju liniju odbrane“ od štetnih uticaja. Iako relativno tanak, on je uslov za opstanak života na Zemlji. Iako nastaje pod uticajem sunčeve svetlosti, ozon se istovremeno i razgrađuje, te je ovo veoma dinamičan molekul koji se konstantno rastvara i stvara. Ozon je jedina supstanca u atmosferi koja ima mogućnost apsorpcije štetnih ultraljubičastih (UV) zračenja i ukoliko bi nestao, UV zraci bi na Zemlji potpuno promenili genetski materijal i onemogućili proces fotosinteze. A bez nje nema biljnog sveta, a samim tim ni životinjskog, ni ljudskog.
Jedna od najkarakterističnijih promena na ozonskom omotaču su ozonske rupe. Iako se zapravo ne radi o stvarnim rupama, već istanjenom delu omotača, ovaj naziv se ustalio. Njih uzrokuju supstance zajedničkim imenom nazvane ODS (ozone depleting substances), a koje su proizvod ljudskih delatnosti. Pre svega radi se o freonima – gasovima iz rashladnih uređaja, halonima, supstancama koje sadrže aparati za gašenje požara, metil bromidima, odnosno u pesticidima koji se primenjuju u poljoprivredi, kao i brojnim rastvaračima. Pored ovih hemijskih, postoje i prirodni uzročnici ozonskih oštećenja, mada su njihovi uticaji manji i kratkotrajniji. To su velike prirodne katastrofe, kao što su erupcije vulkana i požari, kojih, nažalost, ima sve više, a jedna od posledica su i sve izraženije suše.
Očuvanje ozonskog omotača povezano je i sa ciljevima održivog razvoja UN i hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica. Koliko je važno zajedničko delovanje na svim nivoima, pokazuju i ovogodišnji masovni požari, koji su pogodili i naš region. Oni su jednim delom posledica suše i ekstremno visokih temperatura, ali i negativnog uticaja ljudi.
Oporavak ozonskog omotača je veliki uspeh, ali isto tako dokazuje i nešto važno kad se pogleda u budućnosti, a to je kako da se čovečanstvo nosi sa drugim globalnim izazovima u životnoj sredini. Poruka i ovog 16. septembra je jasna – kada se ljudi i zemlje širom sveta udruže, ujedinjeni zajedničkim ciljem, mogu rešiti naizgled nemoguće probleme i samo zajedničkim delovanjem mogu se postići željeni rezultati i savladati ekološki izazovi i problemi, a time sačuvati planeta i život na njoj.