Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da su škole spremne da 1. septembra dočekaju đake, među kojima je 62.500 prvaka, i da nema razloga da nova školska godina ne počne regularno. "Planovi i program su utvrđeni, u nekim razredima su inovirani i u srednjoj i u osnovnoj školi. Đaci su upisani, završen je drugi upisni rok u srednjim školama. Nema nikakvih razloga, ni društvenih ni političkih da školska godina ne počne regularno", rekao je Ružić.
Kada je reč o podeli besplatnih udžbenika, ministar očekuje da će to biti završeno do 15. septembra. "Već su napravljene rang liste, pakuju se kompleti knjiga po školama i đaci će to preuzimati u prvoj, eventualno drugoj nedelji, u zavisnosti od ažurnosti administracije. To je preko 90.000 udžbenika", naveo je ministar.
Dugoročni cilj je da svi đaci u Srbiji dobiju besplatne udžbenike, što je direktno povezano sa ekonomskim rastom Srbije. "Mi pokušavamo da pre svega socijalno senzitivnim kategorijama stanovništva omogućimo da imaju besplatne udžbenike, da im utemeljimo pravo na jednake šanse za obrazovanje. Postoje neke bogatije lokalne samouprave, njih je 16 od 145 u Srbiji, koje ili u potpunosti ili delimično daju besplatne udžbenike, ali sve u svemu, mi se trudimo iz godine u godinu da povećavamo taj budžet", rekao je Ružić.
Ministar je najavio da će jedan od prosvetnih prioriteta biti proširivanje prava na besplatne udžbenike dok ono ne postane univerzalno, odnosno da svi učenici osnovnih i srednjih škola dobijaju besplatne udžbenike.
Govoreći o kvalitetu udžbenika, Ružić je naveo da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja jasno definiše zahteve pred sve autore i izdavače, a da se udžbenici proveravaju po tri glavna kriterijuma: prezentacija gradiva, vizuelno rešenje i didaktičko-pedagoška dimenzija.
U narednim godinama očekuje se značajna promena načina učenja, uz sve veću ulogu digitalnih udžbenika. "Obrazovanje će se transformisati. Imaćete digitalne udžbenike. Mi već sada, kada je reč o udžbenicima od nacionalnog značaja, planiramo neku vrstu obrazovnog almanaha, sintetičkog udžbenika iz srpske kulture, koji bi imao i digitalnu dimenziju", rekao je Ružić.
Ideja je da učenici preko QR koda mogu da pristupe sajtu povezanom sa sadržajem udžbenika i na taj način dobiju interaktivne mogućnosti za praćenje nastave. Ipak, naglasio je da razvoj tehnologije i veštačke inteligencije ne znači da će nastavnik postati manje važan. "Moj stav je da, bez obzira na sva digitalna i tehnološka dostignuća i digitalni proces učenja, uloga nastavnika ostaje nezamenjiva. Veštačka inteligencija uz nastavnika, ne umesto nastavnika", rekao je Ružić.
Započet je koncept univerzalne digitalne pismenosti, a u budućnosti bi trebalo nastaviti podizanje kompetencija i obuku nastavnika za korišćenje digitalnih alata, pre svega robotike i veštačke inteligencije u nastavi. "Mi za to imamo jedan centar za robotiku i veštačku inteligenciju pri Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, koji ima UNESKO sertifikate, i jedinstven je u Evropi u tome. Mi smo imali izuzetno uspešne obuke, ali, kao i kod mnogih dobrih projekata, ekonomske okolnosti baš nisu najpovoljnije da se on dalje razvija i unapređuje", rekao je Ružić.
Potrebno je uložiti finansijske resurse u digitalizaciju obrazovanja, kao i obrazovati kadar koji bi učenici koristili, što podrazumeva proširenje data centra u Kragujevcu ili pravljenje novog centra.
Srbiji je potrebno da se prilagodi sadašnjem stanju, potrebama i očekivanjima društva. Broj prvaka od 62.500 đaka ne pokazuje uzlet kada je reč o demografskom trendu i odražava sadašnju situaciju. Zbog toga će se morati objedinjavati škole, što će prouzrokovati brojne probleme, ali kao rešenje se navodi infrastrukturno prilagođavanje objekata u jednosmenski obogaćeni boravak.
U prethodne dve godine otvoreno je skoro 40 novih profila u srednjim školama, baziranih na standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada. Zainteresovanost đaka za školu zavisi najviše od reputacije škola i njihovog "društvenog imidža".
Koncept dualnog obrazovanja u Srbiji razvija se po modelu na nemački sistem, uz eventualne suplemente iz švajcarskog modela. Zadržani su smerovi na fakultetima gde se upisuje ispod 10 đaka, a koji su pedagoški.
Rešenje problema je podizanje interesovanja za te smerove, a ministarstvo je ovaj problem učinilo vidljivim, dok pre toga niko nije video taj problem.