Period između Velike Gospojine (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra) u narodnoj tradiciji poznat je kao Međudnevnica ili Međugospojinci. U nekim krajevima, poput Hercegovine, koristi se i naziv Nesnovica. Ovaj specifičan deo godine od davnina je povezan sa posebnim obredima i narodnim verovanjima.
Etnolog prof. dr Vesna Marjanović ističe da se u tradiciji oduvek verovalo da bilje prikupljeno u ovom međupriodu ima izuzetno snažno dejstvo. Zbog toga se dani do 21. septembra smatraju najboljim trenutkom za branje plodova i lekovitih trava koje porodici donose zdravlje.
Među biljkama i plodovima koje je, prema verovanjima, valjalo nabrati u ovom periodu su hajdučka trava, kičica, ricinus, konjski bosiljak, papričica, ugaslica i cvet lipe. Pored lekovitog bilja, bere se i zreo rod drena, šipka, oskoruše, trna i šljiva, kao i mala zelena lubenica i drugi rod jabuke, jer se veruje da svi ti darovi prirode čuvaju dom od bolesti i donose blagostanje.
Šta se ne radi tokom Međudnevnice?
Tradicija nalaže i određena ograničenja, pre svega za žene. Dok muškarci mogu nesmetano obavljati sve svakodnevne poslove, ženama se ne preporučuje započinjanje novih projekata ili radova, već isključivo brzi završetak onoga što je ranije započeto.
Jedno od neobičnijih verovanja vezano je za živinu: jaja koja kokoške snesu u danima Međudnevnice ne iznose se na pijacu niti se koriste u ishrani, već se čuvaju isključivo za nasad.
Narodno predanje kaže da su zmije tokom Međudnevnice najopasnije i najljuće. Prema staroj legendi, u ove dane Sveti Sava se dogovara sa divljim zverima o tome koliku će štetu napraviti tokom predstojeće zime.
Iako su se nekada izbegavala venčanja u ovom periodu, danas mnogi mladenci bez ustručavanja biraju baš lepe septembarske dane za pravljenje svadbi. Pored toga, Međudnevnica se oduvek smatrala pravim trenutkom za susrete, obnavljanje starih prijateljstava i izglađivanje nesuglasica, kako bi se predstojeća zima dočekala u miru i slozi.