U Srbiji se poslednjih meseci sve više govori o novom poskupljenju struje. Prema dostupnim najavama i procenama, korekcija bi mogla da se dogodi do kraja godine, a pominje se povećanje od oko 3,7 do 4,7 odsto.
Takve promene mogle bi da udare na novčanike građana koji bi potencijalno mogli da posegnu za različitim oblicima uštede s ciljem umanjivanja svojih računa. Kućna potrošnja struje zavisi od raznih faktora, uključujući i uređaje koje ljudi koriste, ali mnogi zapravo ne obraćaju pažnju na to koliko određeni aparati mogu da potroše električne energije.
Na osnovu uvida u to, lakše je i proceniti koje uređaje je moguće koristiti bez straha od naduvavanja računa za struju, a koji su po tom pitanju nešto delikatniji. Nova analiza je prikupila relevantne proizvode u kategoriji kućnih aparata i bele tehnike i poređala ih po medijani godišnje potrošnje.
Kao izvor uzorka poslužili su proizvodi popularnih brendova sa internet prodavnice Shopster.rs, a u konkurenciju su ušli frižider, zamrzivač, veš mašina, mašina za pranje sudova, sušilica, bojler, šporet i klima uređaj.
Pritom valja napomenuti da je potrošnja izračunata za nove proizvode; realno je zaključiti da dosta domaćinstava poseduje starije uređaje koji mogu da potroše i višestruko više električne energije, posebno ako je reč o starim frižiderima ili šporetima. Takođe, različiti ukućani koriste uređaje češće ili ređe, pa su konačne brojke samo procene mogućeg stanja potrošnje.
Najmanju medijalnu godišnju potrošnju po tim kriterijumima ostvaruju klime sa 161 kWh, ali samo ako se koriste za hlađenje i to po standardizovanoj evropskoj računici potrošnje pri 350 sati rada. Sledi veš mašina sa otprilike 174 kWh, a zatim zamrzivač (205 kWh), frižider (218 kWh), sušilica (247 kWh, i to za modele sa toplotnom pumpom; kondenzione troše oko dvostruko više), mašina za pranje sudova (266 kWh), šporet (315 kWh) te bojler sa daleko najvećih 1.422 kWh.
Iako bi neki zaključili da će najveći potrošači tokom godine biti aparati poput frižidera ili zamrzivača, budući da rade sve vreme, bojler se ističe kao ubedljivo najveći potrošač u uzorku, sa oko šest i po puta većom potrošnjom od frižidera.
Takođe, vrednost od 1.422 kWh odnosi se na standardizovanu potrošnju sa energetske etikete, koja pretpostavlja umerenu upotrebu tople vode. U praksi, četvoročlana porodica koja svu toplu vodu greje električnim bojlerom lako može da potroši i 2.000 do 3.000 kWh godišnje.
Jedan od razloga je svakako u tome što su frižideri u poslednjih tridesetak godina postali drastično efikasniji; prema Evropskoj komisiji, prosečna godišnja potrošnja novoprodatih frižidera-zamrzivača u EU smanjila se sa 477 kWh davne 1990. na 181 kWh 2020. godine, dok bojleri nisu prošli baš toliko sličnu revoluciju, a njihova potrošnja u velikoj meri zavisi od toga koliko se vode greje.
Onome ko ima stari frižider zato bi ulaganje u novi moglo da se pokaže kao vrlo dobra energetska investicija. Novi frižider je tako, u poređenju sa ostalim uređajima, u sredini posmatranih kategorija. Prema dostupnim kalkulacijama, on troši slično ili manje od sušilice za veš, koja radi tek povremeno.
Još jedan primer energetske efikasnosti novih uređaja su i šporeti; pojedini izvori napominju da stariji modeli takvih uređaja mogu godišnje da potroše i do 1.200 kWh, u zavisnosti od učestalosti korišćenja, ali se situacija poslednjih godina promenila. Evropska komisija je tako 2020. istakla da je prosek potrošnje novoprodate indukcijske ploče za kuvanje 231 kWh, a za rernu 84 kWh, što je dva do četiri puta manje u odnosu na starije.
Sami standardi energetske efikasnosti menjaju se tokom godina, pa se može dogoditi da uređaji sa različitim oznakama, na primer stari A++ i novi E razred, zapravo troše približno isto struje. Promena oznaka energetske efikasnosti zaista može da zbuni potrošače; od 2021. za više kategorija uređaja uvedena je nova lestvica od A do G, ali stari razredi poput A+++ ne mogu jednostavno da se preslikaju u nove razrede jer su promenjeni kriterijumi i metode merenja.
Ukratko, grejanje vode moglo bi da “pojede” najviše struje građanima Srbije koji koriste električne bojlere, dok bi im eventualna ulaganja u novije modele ostalih uređaja dugoročno donela i više uštede. Ipak, konačna brojka na računu zavisi i od učestalosti korišćenja samih aparata.