Klima se menja, a sa njom se primenjuju i mere adaptacije u poljoprivredi, svesno ili nesvesno. Iako postoje različite rasprave o značaju i postojanju klimatskih promena, poljoprivredna nauka i praksa se sve više prilagođavaju izmenjenim uslovima. Prosečno povećanje godišnje temperature u Srbiji u poslednjem veku iznosilo je 0,6 °C, što, iako ne deluje značajno, ima primetne efekte na poljoprivredu.
Poljoprivrednici se podstiču na pripremu i primenu mera adaptacije, koje uključuju:
- Prilagođavanje kalendara radova izmenjenim klimatskim uslovima.
- Razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu.
- Poboljšanje sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje i odbranu od poplava.
- Smanjenje učešća jarih useva i povećanje učešća ozimih useva.
- Izgradnja novih i poboljšanje postojećih regulacija rečnih slivova.
- Primena "zelenih" đubriva i promene u "malčiranju".
- Zabrana loše poljoprivredne prakse, kao što su uklanjanje i paljenje strnjike i humusa, kao i duboko oranje, jer se time smanjuje zadržavanje vode.
- Unapređenje strukture zemljišta radi povećanja kapaciteta za skladištenje vode i zaštite od erozije.
- Izgradnja i obnova vegetacije oko poljoprivrednih područja radi omogućavanja prirodnog oprašivanja i kontrole štetočina.
- Promene u korišćenju mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava, kao i druge mere.