Pormet lekova i medicinskih sredstava u Srbiji tokom prošle godine premašio je 2,2 milijarde evra, što, kada se ukupan iznos uporedi sa brojem stanovnika, predstavlja više od 300 evra po stanovniku. U ovaj iznos, međutim, nisu uračunati suplementi koje građani kupuju o sopstvenom trošku.
Podaci pokazuju da je najveći rast zabeležen kod lekova koji se izdaju na recept. Njihov promet povećan je za oko 15 odsto, a značajan deo rasta odnosi se na terapije koje se koriste u lečenju onkoloških pacijenata, kao i lekove za bolesti nervnog sistema i metaboličke poremećaje.
U Srbiji je trenutno registrovano 5.146 lekova, među kojima su i savremene terapije koje spadaju u najskuplje lekove na tržištu. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije navode da se na taj način nastoji odgovoriti na potrebe pacijenata, dok je jedan od ciljeva i da se što više lekova za retke bolesti uvrsti na listu.
Pored dostupnosti terapija, Srbija je sve više uključena i u klinička ispitivanja. Prema podacima Agencije, trenutno se u našoj zemlji sprovodi 349 kliničkih ispitivanja za humane lekove.
Farmaceutska industrija istovremeno predstavlja značajan deo privrede. Kompanije koje se bave proizvodnjom lekova i drugih farmaceutskih proizvoda veliki su uvoznici zbog zavisnosti od sirovina, ali su i značajni izvoznici. Izvoz farmaceutskih proizvoda prošle godine dostigao je gotovo milijardu evra, što predstavlja rast od 30,2 odsto u odnosu na prethodni period.
Deo proizvodnje iz Srbije odlazi na brojna strana tržišta. Samo lekovi proizvedeni u Vršcu stižu u više od 100 zemalja.
Farmaceutske kompanije nastavljaju i sa značajnim ulaganjima u domaće kapacitete. Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 80 odsto investicija farmaceutskih kompanija odnosi se na opremu, dok se gotovo 90 odsto kompanija finansira sopstvenim sredstvima.
Osim razvoja proizvodnje, jedan od velikih problema ostaju falsifikovani lekovi. Na crnom tržištu širom sveta godišnje se obrću stotine milijardi dolara, a u falsifikovanim preparatima su, prema podacima nadležnih, pronalažene i izuzetno opasne materije, poput otrova za pacove i antifriza, ali i različite supstance koje se koriste samo kako bi tabletama dale izgled originalnog leka.
U Srbiji je ranije otkriven i falsifikovani „Ozempik“, dok su nadležni registrovali i hiljade oglasa za različite „čudotvorne“ suplemente.
Zbog toga iz Agencije za lekove i medicinska sredstva apeluju na građane da lekove ne kupuju preko neproverenih internet stranica i društvenih mreža. Lek koji nema provereno poreklo može, umesto lečenja, predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje.