Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta. Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće. Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra. Postoje i ekstremi, pa je tako hektar njive oko Bačke Topole prodat za čak 120.000 evra.
Prostran ističe da različiti razlozi utiču na ovako visoke cene, uključujući pretpostavku da će se u nekom delu graditi infrastrukturni objekti, da će se možda dobiti dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, kao i špekulativne radnje. Dodaje da svako ko ulaže u taj sektor očekuje profit.
Najatraktivnija ravnica u Srbiji je Vojvodina, Stig i Mačva. Međutim, postoje delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i ono se ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup. Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili delovi prema Kučevu i Petrovcu na Mlavi.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosi prema ovom sektoru, počevši od države. Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Prostran ukazuje na to da opada kvalitet zemljišta – humuski sloj je sa 5 odsto došao na svega 2 odsto.
Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor. Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara.