Nakon proslave slave, mnogi se pitaju šta uraditi sa slavskom svećom. Postoje dva narodna običaja koja se poštuju, a oba su ispravna.
Pre nego što se sveća ugasi, važno je znati da je najbolje da bude od pravog voska, jer se on sporije i ravnomernije topi. Dužina sveće zavisi od mogućnosti domaćina, a u crkvenim prodavnicama najčešće se nude one od 50 do 60 centimetara. Sveću je moguće ukrasiti papirnim ukrasom, koji ujedno štiti od kapanja voska na stolnjak. U poslednjim decenijama ustalio se i običaj lepljenja sličice sveca zaštitnika na sveću.
Po običaju, domaćin pali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre paljenja, treba da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i tek onda je upali.
Slavska sveća treba da gori tokom celog dana. Kada domaćin poželi da je ugasi, prvo se prekrsti, uzme čašu sa vinom, zahvati malo vina i sipa ga uz fitilj sveće. Na ovaj način, vino će lagano ugasiti plamen. Ovaj gest ima smisla jer se sveća koja je ceo dan gorela uz slavski kolač gasi mirno, s krstom i vinom, isto onako pažljivo kao što je i upaljena, čime se kraj slave obeležava s poštovanjem.
Nakon proslave, domaćice često odlažu slavsku sveću u fioku i pale je tokom godine prilikom porodičnih molitvi. Drugi običaj je da se sveća čuva do sledeće slave, a pre toga se nosi u crkvu i pali pre liturgije. Oba običaja su ispravna i izbor zavisi od toga koji više odgovara domaćinstvu. Slavsku sveću možete paliti i kada sveštenik dolazi u dom da sveti vodicu pred Uskrs, kao i u teškim životnim trenucima kada poželite da se pomolite svom svecu zaštitniku i pronađete duševni mir.